vazduha i delova vokalnog trakta, koje se manifestuje kao šum koji postoji kod svih suglasnika i glasnika. Nastali šum može biti kontinualan kada se radi o suženjima vokalnog trakta, ili sa prekidima, kada se u vokalnom traktu formiraju potpune prepreke. Zavisno od toga pri kakvom obliku vazdušne struje se formiraju, razlikujemo tri grupe suglasnika (strujne, praskave i slivene) i četiri grupe glasnika (nazali, laterali, vibrant i poluvokal).
       Praskavi suglasnici (plozivi) su oni suglasnici kod kojih se pri izgovoru stvara potpuna prepreka vazdušnoj struji, koja se naglo otvara usled čega dolazi do praska. U plozive spadaju /p/, /b/, /t/, /d/, /k/, /g/.
       Strujni suglasnici (frikativi) su suglasnici kod kojih je pri izgovoru formira prepreka u vidu tesnaca i glas nastaje neprekidnim strujanjem vazduha kroz njega. U frikative spadaju /f/, /s/, /z/, /š/, /ž/, /v/, /h/.
       Sliveni (afrikati) su suglasnici kod kojih se pri izgovoru takođe stvara potpuna prepreka, ali se ona ne otklanja naglo već postepeno, prelazeći u tesnac. Tako pri njihovom izgovoru imamo kombinaciju oslabljenog praska i strujanja. U slivene suglasnike ubrajamo:  /c/, /ć/, /đ/, /č/, /dž/. Ovi glasovi su sliveni od elemenata dva glasa, praskavog i strujnog. Tako se /c/ sastoji od elemenata glasova /t/ i /s/, /č/ od elemenata glasova /t/ i /š/, itd.
       Nosni (nazali) su glasnici /m/, /n/ i /nj/. Prilikom njihovog nastanka pojavljuje se prepreka u usnoj duplji, a otvoren je prolaz vazduha kroz nosnu duplju. Kod njih zato imamo kombinaciju sva tri oblika vazdušne struje (slobodna, frikiona sa prekidom i frikciona kontinualna).
       Laterali (/l/, /lj/) nastaju tako što vazdušna struja zaobilazi prepreku u usnoj duplji, prolazeći sa jedne ili obe strane jezika, tako da se i kod njih formiraju sva tri oblika strujanja. 
       Vibrant /r/ nastaje tako što vrh jezika stvara prepreku priljubljivanjem uz nepce ali je otvara vazdušna struja vrlo brzim i kratkim odbacivanjem jezika. Vrh jezika se ponovo vraća u početni položaj i tako dolazi do treperenja (vibriranja) 2 do 4 puta u sekundi. Pri prekidima vazdušne struje dolazi do frikcije a između prekida protok struje je slobodan kada se generiše harmonijski oblik zvučnog signala.
       Glasnik /j/ ima četiri poluformanta i akustičku strukturu veoma sličnu samoglasniku /i/. Zavisno od njegovog položaja u reči nekad se čuje šumna komponenta a nekad skoro iščezava, tako da se on obično naziva polusamoglasnikom. 
       Podela glasova prema mestu nastanka
       Za suglasnike i glasnike se smatra da nastaju tamo gde se pri njihovom izgovoru formira prepreka duž vokalnog trakta, tako da prema mestu nastanka razlikujemo sledeće grupe: 
* usni (bilabialni), 
* zubni (dentalni), 
* usno-zubni (labialno-dentalni), 
* zazubni (postdentalni),   
* alveolarni,  
* nepčani (palatalni), 
* mekonepčani (velarni).
       U tabeli 3.3 je pregledno prikazana podela suglasnika i glasnika prema mestu i prema načinu izgovora. 
Tabela 3.3 - Pripadnost suglasnika i glasnika prema mestu i načinu nastanka
Mesto
Način               
Usni
Zubni
Usno-zubni
Zazubni
Aleveo-larni
Nepčani
Meko-nepčani
Plozivi
/b/, /p/
/d/, /t/




/g/, /k/
Afrikati

/c/

/đ/, /ć/
/č/, /dž/


Frikativi

/z/, /s/
/v/,/f/

/ž/, /š/

/h/
Nazali 
/m/
/n/



/nj/

Laterali

/l/



/lj/

Vibrant




/r/


Poluvokal





/j/