p_1 (t)=psin⁡〖(ω_1∙t)=p sin⁡(2∙π∙f_1∙t) 〗,
(1.31)
p_2 (t)=psin⁡〖(ω_2∙t)=p sin⁡(2∙π∙f_2∙t) 〗.
(1.32)
       Interferencijom ovih talasa nastaje novi talas definisan relacijom:
p(t)=p_1 (t)+p_2 (t)==2pcos⁡〖[2π(f_1-f_2 )t]  sin⁡[2π((f_1+f_2)/2)t] 〗=2pcos⁡〖(2πf_u t)  sin⁡(2π f t) 〗
(1.33)
       Kao što se iz jednačine (1.33) vidi rezultantni talas ima frekvenciju koja je jednaka srednjoj vrednosti frekvencija dva polazna talasa (dva talasa koji su stupili u interferenciju), tj.:
f= 1/T=(f_1+f_2)/2  ,
(1.34)
dok se njegova amplituda periodično menja (fluktuira) frekvencijom:
f_u=1/T_u =f_1-f_(2 ),
(1.35)
koja predstavlja razliku frekvencija polaznih talasa.

Slika 1.34 - Princip izbijanja prilikom interferencije zvučnih talasa bliskih frekvencija [28]
       Fluktuiranje amplitude rezultujućeg talasa naziva se izbijanje ili udar, a frekvencija ovih promena naziva se frekvencija izbijanja odnosno udara. Interferencija talasa p_1 i  p_2 prikazana je grafički na slici 1.34. Kao što se sa slike može videti, fluktuiranje amplitude rezultantnog talasa je posledica konstruktivne i destruktivne interferencije dva zvučna talasa bliskih frekvencija.
       Primera izbijanja zvučnih talasa ima mnogo u praksi. Jedan takav primer je zvuk koji nastaje kada se jednovremeno pritisnu dve susedne dirke na klaviru. 
       Klavir-štimeri koriste efekat pojave izbijanja za štimovanje klavira. Ako prilikom štimovanja upotrebe, na primer, zvučnu viljušku frekvencije 256 Hz, i ona u kombinaciji sa odgovarajućom žicom klavira daje 2 izbijanja po sekundi, tada je frekvencija žice na klaviru ili 254 Hz ili 258 Hz [28].
Stojeći talasi i rezonanse
Kao što smo već rekli u odeljku 1.3 ravanske talase je moguće generisati u dugačkoj cevi krutih i ravnih zidova. Ako se na početku takve cevi postavi izvor zvuka (recimo zvučnik), a njen kraj se zatvori sa krutom pregradom, slika 1.35a, pored direktnog, u cevi će se javiti i reflektovani zvučni talas. Oba talasa su progresivni, samo što se u cevi kreću u suprotnim smerovima, direktni ka kraju cevi, a reflektovani od kraja cevi. Ako se radi o sinusnim talasima, oba će imati iste amplitude (pretpostavka je da u cevi nema gubitaka akustičke energije) i iste frekvencije, pa ih je moguće predstaviti sledećim izrazima