Slika 1.17 - Koeficijent slabljenja zvuka u vazduhu usled apsorpcije u vazduhu na temperaturi od 20°C u funkciji vlažnosti vazduha i frekvencije signala [30]
       Pri prostiranju zvučnih talasa kroz vazduh, pored slabljenja usled divergencije, javljaju se i dopunska slabljenja usled apsorpcije zvuka u vazduhu, uticaja tla, prepreka (zakloni ili barijere, objekti, rastinje) i atmosferija (gradijent temperature, vetar, sneg, kiša, magla). 
       Ovde ćemo ukratko objasniti uticaj apsorpcije zvuka u vazduhu na njegovo slabljenje pri prostiranju. O uticaju gradijenta temperature i vetra biće nešto više govora u odeljku 1.17. Određivanje uticaja ostalih parametara je dosta složen proces koji izlazi iz obima ove knjige.
       Na iznos slabljenja usled apsorpcije zvuka u vazduhu utiče više faktora, među kojima su najvažniji viskoznost vazduha, odvođenje toplote i pojave rezonanse u molekulima. Ne ulazeći u detalje pojedinačnih uticaja ovde ćemo samo navesti da se iznos apsorpcije menja sa temperaturom, vlažnošću vazduha i frekvencijom signala, kako je prikazano na slici 1.17 [30]. Kao što se vidi sa ove slike, apsorpcija postaje značajna na  frekvencijama iznad 2 kHz i ima maksimum pri relativno malim vrednostima vlažnosti vazduha.  
       Ako se tokom prostiranja zvuka uračunaju jednovremeno i uticaj širenja zvučnih talasa i uticaj apsorpcije u vazduhu, jednačinu (1.7), za intenzitet zvuka na rastojanju r od tačkastog izvora tada moramo pisati u obliku:
J= P_a/(4∙π∙r^2 ) e^(-m∙r)                                              
(1.21)
pri čemu je m koeficijent slabljenja zvuka usled apsorpcije, čije su vrednosti date na dijagramu na slici 1.17.
       Ako se zna intenzitet zvuka J(r_1 ) na rastojanju r_1 onda je intenzitet zvuka na bilo kom rastojanju r dat relacijom:
J(r)=J(r_1)(r_1^2)/r^2  e^(-m∙(r-r_1 ) )                                              
(1.22)
a kada se umesto intenziteta radi o zvučnom pritisku onda izraz (1.22) ima oblik:
p(r)=p(r_1)r_1/r e^(-m/2(r-r_1))                                              
(1.23)
       Obično je u praksi poznat nivo zvuka L1 koji dati izvor daje na rastojanju r1 = 1m, pa se iz izraza (1.23), dobija da je nivo zvuka na rastojanja r od izvora:
L_r=L_1-20log⁡r-4,34∙m∙(r-1), [dB]
(1.24)
Pri ovome treba naglasiti da na ukupan iznos slabljenja zvuka pri malim rastojanjima od izvora dominantan uticaj ima širenje zvučnih talasa, dok na većim rastojanjima i višim frekvencijama dominantan uticaj ima apsorpcija zvuka u vazduhu. Drugim rečima, n