Slika 4.3 - Ekvivalentni nivo buke L_eq
       Vremenska ponderacija podrazumeva merenje ekvivalentnog nivoa buke u određenim vremenskim intervalima, to jest vremenskim "prozorima". Najčešće je to 1 s, kada ponderaciju označavamo kao "sporo" (slow), ili 125 ms, kao "brzo" (fast), slika 4.4. Za detekciju vršnih vrednosti buke koriste se i kraći vremenski intervali, kao što je "peak" (35 ms). 
       Da bi se fluktuacije nivoa buke tokom dužeg vremenskog perioda usrednjile, za određivanje ekvivalentnog nivoa buke koriste se i daleko duži vremenski intervali: od 15 minuta do delova dana (dan, veče, noć i slično), celog dnevnog ciklusa od 24 h, pa čak i čitave godine. 
       Frekvencijska ponderacija nivoa buke vrši se zbog prilagođavanja dobijenih vrednosti ekvivalentnog nivoa zvučnog pritiska subjektivnom utisku jačine zvuka. Iako je rad čula sluha u svakom pogledu veoma složen, za praktične potrebe ta ponderacija se svodi na jednostavnu frekvencijsku korekciju koja je po svojoj prirodi bliska frekvencijskoj karakteristici slušanja. Kako je već rečeno u poglavlju 3, korekcija se izvodi pomoću filtara čije amplitudske karaktersitke približno oponašaju izvrnute ekvifonske linije od 40 fona, 70 fona i 100 fona. Ti filtri se konvencijom nazivaju "A",  "B" i "C",  filtri, respektivno, slika 3.18,  pa se tako dobijeni podaci o nivou zvuka izražavaju u jedinicama koje se nazivaju dBA (čita se "decibeli a"), dBB i dBC. Ipak, odomaćeno je u akustici da se nivo buke najčešće izražava u dBA. U slučajevima buke visokih intenziteta koristi se C-ponderacija kao bolji reprezent subjektivnog doživljaja takvog zvuka. Retko kada se koristi B ponderacija.

Slika 4.4 - Primer uticaja "spore" i "brze" ponderacije kod merenja buke 
Frekvencijski ponderisani ekvivalentni nivo buke se može takođe izračunati prema izrazima (4.1) - (4.3), samo što umesto vrednosti trenutnog zvučnog pritiska p i nivoa zvuka Li moramo uzeti frekvencijski ponderisane vrednosti (pAi i LAi). Drugim rečima, moramo uzeti vrednosti nakon prolaska originalnog signala kroz odgovarajući filtar. Koje ponderacije su primenjene u konkretnom slučaju, naznačava se u indeksu oznake za datu veličinu  odgovarajućim slovima. Na primer, oznake pA(t) i LA predstavljaju A frekvencijski ponderisanu trenutnu vrednost zvučnog pritiska i nivoa zvuka, respektivno. Vremenska ponderacija fast se označava slovom F, dok se za ponderaciju slow koristi slovo S. Tako se formiraju oznake kao što je LAF, koja označava da je korišćena A frekvencijska i fast vremenska ponderacija.