Genealogija morala i genealoški metod
Pređimo na analizu Ničeovog spisa Genalogija morala.
Genealogija morala je najsistematičnija Ničeova knjiga. Ona nije niti zbirka aforizama, niti je izložena u poetskoj formi kao što je to slučaj sa Tako je govorio Zaratustra, već je data kao ključ aforizama i procenjivanje poeme. Kako Niče u predgovoru kaže:
"U drugim slućajevima /za razliku od Zaratustre/ aforistička forma pričinjava čitaocu poteškoće: one su posledica činjenice da se ta forma danas ne smatra dovoljno teškom. Jedan aforizam, valjano sročen i uobličen, još nije dešifrovan time što je pročitan; tek kada je pročitan treba otpočeti njegovo tumačenje, za šta je potrebno umeće. U trima raspravama ove knjige ponudio sam primer onog što smatram "tumačenjem" u takvom jednom slučaju - raspravi prethodi aforizam, ona sama je njegov komentar." 
Genealogija morala je sadržajno gledano detaljna analiza reaktvivnog tipa, načina na koji reaktivne sile pobeđuju i načela po kom pobeđuju. Predmet prve rasprave je resantiman, druge nečista savest i treće asketski ideal - resantiman, nečista savest i asketski ideal su figure pobede reaktivnih sila i oblici nihilizma. Ova dva momenta Genealogije morala - kao ključa tumačenja i analize resantimana - su nerazdvojni. Naime, šta je prepreka umetnosti tumačenja i procenjivanja, šta je ono što izvrće hijerarhiju - to su upravo reaktivne sile.
Reaktivne sile pobeđuju tako što aktivnu silu odvajaju od onoga što ona može. One to rade tako što se po Ničeu oslanjaju na fikciju, na imaginarne uzroke i ideje. Njihova pobeda počiva na negativnom kao uvek već imaginarnom: sila može i da neogreaguje (tj. ideja slobodne volja). Aktivna sila postaje reaktivn