pravnom postupku (prethodna pravna presuda). Predrasuda označava sud koji se donosi "pre konačnog ispitivanja svih momenata koji određuju stvar".Ovaj pojam, prema tome, izvorno ne sadrži u sebi negativno vrednosno određenje, već samo to da je reč o sudu koji se donosi prethodno, pre svakog nastojanja da se pruži njegovo obrazloženje. Vrednosnu komponentu u ovaj pojam unosi prosvetiteljska kritika koja zahteva isključivanje predrasuda, budući da su neobrazložene, iz saznajnog procesa. Unutar određenih varijanti prosvetiteljskog mišljenja, a to važi posebno za varijante prosvetiteljstva razvijane u Nemačkoj, moguć je i govor o "istinitim predrasudama" vere - ali i ove bi na kraju morale da budu opravdane racionalnim uvidom.
Gadamer ističe neizbežnost predrasuda u saznajnom procesu karakterističnom za duhovne nauke, i razumevanje vidi kao sasvim obeleženo jednim pred-razumevanjem, jezičkim ili sadržajnim pred-mnenjima uz pomoć kojih uopšte čitamo i razumevamo tekstove. Tri osnovne stvari su uključene Gadamerovim pojmom predrasuda. Prvo, naše razumevanje je presudno obeleženo predrasudama ne samo u negativnom smislu, da ih ne možemo izbeći, nego i u pozitivnom smislu, da interpretativni napor počinje tek pošto se naše predrasude odmere na samom tekstu. Naše predrasude vode sve naše razumevanje. Odatle se, međutim, mogu izvesti i konsekvence po izglede na sticanje metodskih pravila hermeneutike i potrebu za osiguranjem objektivnosti razumevanja, što se reflektuje na status i karakter naučnosti duhovnih nauka. Drugo, uvid u neizbežnost predrasuda ne implikuje da one ostaju nepromenjene u procesu razumevanja. Ono što se dešava tokom razumevanja upravo se može opisati kao neprestano korigovanje naših predrasuda, razlučivanje među njima onih koje su zasnovane i omogućavaju razumevanje teksta, od onih koje su nezasnovane i koje to razumevanje ometaju. Treće, Gadamer u ovom sklop