Nepisan je zakon Otadžbine. Zapisuje se ono što se može zaboraviti, što bi moglo biti malo drukčije, a da ne bude bitno drukčije. Ono što je u prirodi same stvari, što se ne može od nje odvojiti, a da se sama stvar, u bitnosti svojoj, ne izmeni - ono se ne mora zapisati, jer sve o tome govori. Ni sankcije u zakonima za povredu ovoga zakona nema. Za druge zakone to mora da se predvidi. Sankcija za povredu ovog zakona je u samim temeljima Otadžbine. Nijedna vlast ne potvrđuje i ne kažnjava njegovo nepoštovanje, ali nikakva povreda drugih zakona, po težini posledica, nije mu ravna.
      Narod nije mrtva stvarnost, preko koje se razne kombinacije mogu tako, bez štete ređati, dok ne dočeka pravu. Narod je životni i živi organizam koji pod uticajem svih ovih kombinacija trpi i menja se na svoju rođenu i večitu štetu. Jedna za drugom, izvesne "praktične i realne" kombinacije ubijale su živu, duhovnu otpornu snagu naroda. Ubijale mu nadu, veru i ljubav. Svaka prethodna kombinacija mahom je našla bolje stanje nego što ga je ostavila svojoj naslednici... Pravila je narod gorim nego što je.
      Ako narod ne može da odlučuje o putu kojim treba poći za njegovo dobro, narod može, kad se pošlo dobro, osetiti da je taj put dobar - onako isto kao što ćelije našeg tela ne mogu rešavati šta treba da učinimo za naše zdravlje ili za naš interes, ali kad smo već nešto učinili, ćelije osećaju zadovoljstvo ili nelagodnost, mir ili nesigurnost.
      Ništa smo bez snage duha.
      I baš kad smo pisali ove reči, naiđe jedan prijatelj i ispriča nam slučaj jednog komsomolca (člana komunističke omladine), koji je prebegao iz Sovjetije u Poljsku i tamo govorio sa omladinom ruskom koja je u Poljskoj odrasla. Govorili su mu oni o raznim novim pravcima političko-društvenim kod ruske vangranične omladine, a on slušao pažljivo pa na kraju rekao: "Da, naći misao za koju bi bilo lako umreti!"
      O, divne li i duboke reči!
Pobegao iz zemlje fizičke i duhovne gladi, on oseća da njegovo divno i mlado telo nije ništa i neće biti ništa, ako ne nađe nešto iznad sebe radi čega će živeti i čemu će služiti