Ne mogu veliku politiku ostvariti diktature, po tome što su prolazne, ni trustovi mozgova, jer su upućeni namalu politiku, ni birokratija, jer nije po prirodi svojoj ni pozvana da takvu politiku sama izaziva, ako je kao državni organ i pozvana da je provodi po tuđoj inicijativi...
      Vladavina klase nije ništa drugo nego najgora vrsta diktature kakva se samo može zamisliti.
       Marksizam može da evoluira u taktici, ali marksizam ne može da evoluira u doktrini. U doktrini je marksizam jedan zatvoren sistem, u kome su svi delovi logični povezani jedan sa drugim. Zato marksizam nemože u doktrini da evoluira, a da i ceo sistem, kao celina, ne bude srušen. A u taktici? U taktici može, i niko ne može u taktici takvu evoluciju da pravi kao što može marksizam.
      Teorije ljudske imaju veliki značaj. Kad je prvi put čovek postavio jedno pravilo, on je udario temeljac svemu ovom današnjem napretku. Ali teorije ne mogu samu prirodu stvari da izmene... Mogu da iskoriste prirodu, ali da je promene - ne mogu. Ona teorija koja o tome ne vodi računa, ta se na delu pokazuje kao nemoguća. Kod takozvanih prirodnih nauka ta se nemogućnost odmah pokaže. Ko bi, na primer, sagradio građevinu na pesku, a o tome ne bi pri građenju vodio računa, verovatno ne bi je uspeo ni sagraditi: srušila bi se.
      U ljudskom društvu je već drukčije. Tu se i netačne i nemoguće teorije mogu primenjivati godinama, po cenu nasilja - ali se zato, što je eksperimenat duže trajao, sa sve većom katastrofom mora na kraju krajeva pokazati kao ludost pokušaja. Među ove teorije spada i marksizam. I on će se, boreći se protiv ljudske prirode, morati srušiti.
Roj je društvo pčela, u kome vlada potpun komunizam. Samo on je zasnovan na biološkoj prirodi pčela, gde su gradilice bespolne i bezstrasne jedinke koje imaju samo jednu strast: rad i borba za roj. Matica je majka jedinka i vladateljka.  A trutovi mužjaci, od kojih će samo jedan biti potreban, a ostali su do svadbe kraljičine. Svadba onom jednom donosi smrt, a odmah po svadbi ginu i ostali, koji su sad zajednici nepotrebni