1. 
2. ukoliko je npr. vrednost NDVI=0,8 kao što je prikazano na slici1.2, a na ostalim delovima NDVI=0,6, onda se sa grafikona traži referentna vrednost koja je predstavljena na y osi;
3. referentna vrednost se dobija kada se na x osi nađe NDVI koji odgovara očitavanju sa polja, te se od nje vertikalno povuče linija do krive koja ima obeležje vrednosti sa referentne parcele;
4. u preseku krive i prave sa x ose, povuče se horizontalna linija do y ose i očita se normalizovana vrednost;
5. iz tabele 1.2odabere se željeni prinos odgovarajuće gajene vrste (npr. za pšenicu 9.000 kg/ha), te preporučena količina azota (376) pomnoži sa referentnom vrednošću dobijenom iz grafikona;
6. rezultat (112,8 kg/ha) predstavlja količinu aktivnog N koju treba dodati.
Tabela 1.2.Potrebne količine azota prema očekivanim prinosima gajenih vrsta
Usev
%N
Očekivani prinos (kg/ha)


5.000
6.000
7.000
8.000
9.000
10.000
11.000
12.000
14.000
Jara pšenica
2,45
223
267
312
356
401
445



Ozima pšenica
2,30
209
251
293
335
376
418



Kukuruz
1,30

142
165
189
213
236
260
284
331
DALJINSKA DETEKCIJA
 Daljinska detekcija je tehnika snimanja različitim uređajima koji su udaljeni od objekta snimanja, najčešće korišćenjem letelica kao što su avioni, helikopteri, orbitalni sateliti i bespilotne letelice. Daljinska detekcija se u velikom broju slučajeva obavlja senzorima za kreiranje slika ili dobijanje drugih podataka o fenomenu koji se snima. Snimanje se može obaviti tokom vegetacije kako bi se uočile razlike u stanju biljaka uzrokovane nedostatkom hraniva, vode ili napadom bolesti i štetočina. Često se u naučnim ekspertizama rade predikcije prinosa na osnovu rane detekcije stanja useva, naročito kod useva gustog sklopa.
 Postoji 6 osnovnih elemenata sistema daljinske detekcije:
* izvor zračenja energije,
* objekat koji se snima,
* površina Zemlje,
* senzor,
* sistem obrade podatka i
* tumačenje.
Cilj daljinske detekcije je efikasno nadziranje velikih prostornih površina. Ponavljajuća snimanja nam omogućavaju praćenje određenih procesa koji mogu biti sezonskog (setvena struktura jarih useva na nekom području), godišnjeg (poplav