vidiljivog (400-700 nm) i blisko infracrvenog opsega (750-2.500 nm) talasnih dužina na osnovu kojih se može izračunati veliki broj vegetativnih indeksa kao što je NDVI (Rouse et al., 1973). Rana procena prinosa biljaka na osnovu spektralnog odraza je od suštinskog značaja jer predstavlja prvi korak u formiranju algoritama za varijabilnu primenu azotnih đubriva (Moges et al., 2007). Faza razvoja biljaka u kojoj se obavlja merenje senzorima ima veliki uticaj na tačnost procene prinosa (Raun et al., 2005). Prethodne studije u usevu kukuruza pokazuju da su faze uzrasta od V7 do V8 najpovoljnije za ranu procenu prinosa, dok faza V6 daje korisnija merenja NDVI vrednosti zapotrebe varijabilne primene azotnih đubriva (Tagarakis i Ketterings, 2017; Raun et al., 2005). 

Slika 1.14. Kumulativna kriva usvajanja azota u toku vegetativne sezone (Hergert, 2015)
 Raun et al. (2001) uveoje novi pristup u proceni prinosa na osnovu očitavanja senzora u toku vegetacije. Ovaj novi indeks je nazvan procenjeni prinos (Estimated Yield-ED) i definisan je kao suma merenja NDVI vrednosti između dve iteracije u toku vegetacione sezone podeljen sa kumulativom dana razvoja biljke (Growng Degree Days-GDD).
  "EY="  ("(" 〖"NDVI" 〗_"T1"  " + " 〖"NDVI" 〗_"T2"  ")" )/"GDD" 
 Gde je:
 EY- procenjeni prinos,
 NDVI_T1,NDVI_T2- normalizovani vegetacioni indeksi mereni u različitim fazama i
GDD- kumulativ broja dana koji se računa na osnovu srednjih dnevnih temperatura