ranim fazama koji pružaju adekvatne preduslove za optimizaciju upravljanja azotom (Bean et al., 2018). Stoga se aktivna proksimalna senzorika sve više koristi u poljoprivredi za procenu statusa i rasta useva, a pokazalo se da predstavlja koristan alat za procenu prinosa na kraju sezone kod velikog broja useva (Tagarakis i Ketterings, 2017). NDVI je najkorišćeniji indeks za dobijanje procena prinosa, ali su takođe korišćeni i drugi indeksi. Indeks dobro korelira sa statusom azota, sadržajem hlorofila, biomasom i površinom listova na mikro i makro nivou (Solari et al., 2008; Wang et al., 2016).Danas na tržištu postoji veliki broj komercijalnih senzora i oni će biti kratko predstavljeni u daljem tekstu.
 Pasivni senzori samo prihvataju energiju koja dolazi od ispitivanog objekta.Pasivni multispektralni senzori koriste prirodni izvor svetlosti koji u velikoj meri zavisi od izlaganja suncu, oblačnosti, arhitekture i reflektivnih karakteristika skeniranih objekata koji bi mogli ugroziti stabilnost snimanja u vremenu, posebno ako se posmatra velika površina polja koja zahteva mnogo vremena (Whetton et al., 2017).
 Rezultati brojnih studija zasnovanih na optičkim senzorima nude veliki broj modela koji bi se mogli koristiti u predviđanju zrelosti žitarica, potencijalu prinosa, proceni zdravstvenog stanja biljaka itd. (Baral i Adhikai, 2015; Zecha et al., 2018). Spektralna analiza reflektovanih talasa sa bilo kog useva dragocena je u prepoznavanju spektralnih "otisaka" koji pomažu u determinisanju nekih biotičkih ili abiotičkih procesa koje čovek ili mašina inače ne mogu prepoznati ili kvantitativno izraziti. 
 Crop Circle (Holland scientific)
Senzor Crop Circle (slika 1.7) namenjen je za dobijanje osnovnih informacija o vegetativnom indeksu. Poseduje jedinstvenu tehnologiju koja omogućava korišćenje i danju i noću, nezavisno od uslova osvetljenja. Može se montirati na skoro sve vrste poljoprivrednih vozila, a opet dovoljno je mali i lagan da se može koristiti i ručno. Informacije koje se dobijaju koriste se za kvantifikaciju uticaja hranljivih materija, vode, bolesti i drugih činilaca koji utiču na uzgoj biljaka.