kombajnima su autori Auernhammer et al. (1995) primenili metod merenja protoka zasnovan na podacima o razmaku ulaznih valjaka i radiometrijskog merenja masenog protoka na izlaznoj cevi (slika 1.6). Izmereni protok materijala i pređeni put je za definisani radni zahvat mašine korišćen za preračunavanje prinosa po hektaru. Učestalost merenja je bila 1 Hz.
MONITORI PRINOSA NA KOMBAJNIMA KORENASTIH USEVA
 Na kombajnima za ubiranje korenastih kultura razvijeno je nekoliko uspešnih sistema za praćenje prinosa u realnom vremenu i prostoru. Generalno, većina njih jekoncipiranana principu merenja masenog protoka na lančastom i trakastom transporteru uz asociranje izmerenih vrednosti sa GPS koordinatama (Harvestmaster version HM 500). Hennes et al. (2002)primenioje tehniku merenja protoka adaptiranjem zakrivljene ploče na rotacionom čistaču kombajna za repu. 
MONITORI KVALITATIVNIH PARAMETARA
 Kvalitet ubranog biljnog materijala ima sve veći uticaj na realizaciju prodajne cene na tržištu poljoprivrednih proizvoda, samim tim i na zaradu. Kada je reč ožitaricama, kvalitet se izražava sadržajem proteina u zrnu, dok je kod industrijskih biljaka to sadržaj ulja i šećera. Precizno lokacijsko merenje sadržaja proteina ili ulja, zajedno sa prinosom, veoma je korisno u oceni kvaliteta mineralne ishrane gajene biljke, odnosno tehnologije đubrenja u pojedinim zonama na polju (slika 1.7). Na osnovu tih podataka mogu se doneti zaključci o eventualnim popravnim merama kako bi se povećao kvalitet krajnjeg proizvoda. 

a)

b)
Slika 1.7. Prikaz mape prinosa (a) i sadržaja proteina (b) u zrnu na polju od 40 ha
Kvalitet ubranog proizvoda može se meriti tokom žetve u realnom vremenu primenom tzv. NIR spektroskopije, odnosno optičkih senzora koji rade u opsegu blisko crvenog područja. Materijal koji je predmet merenja obasjavaseNIR svetlošću kojujednim delom apsorbujuspecifična jedinjenja u biljnom materijalu, dok s