* referentne mape - na njima se predstavljaju opšte informacije o granicama parcela, infrastrukturnim objektima, prirodnim strukturama itd.;
* tematske mape - prikazuju informacije o jednom parametru na određenom lokalitetu. 
 U preciznoj poljoprivredi tematske mape prikazuju prostorne podatke na dva načina, i to u vidu mape tačaka i rasterske mape. 
 Mape tačaka se izrađuju porelativno jednostavnim procedurama, gde svaka prikazana tačka predstavlja pojedinačnu lokaciju gde je obavljeno merenje na polju. Međutim, pre svakog postupka izrade mapa neophodno je proveriti verodostojnost podataka, jer tokom merenja postoji niz faktora koji mogu dovesti do pogrešnih vrednosti koje u skupu sa ostalim mogu iskriviti sliku stvarnog stanja. Tako generisana mapa ne bi imala upotrebnu vrednost i dovela bi do pogrešnih zaključaka. Ovo naročito važi prilikommapiranja prinosa, koji je možda i najkorisniji parametar u sistemu donošenja odluka u preciznoj poljoprivredi. Svakako, isto važi i za podatke sa drugih izvora.
 Viši nivo prikaza geoprostornih podataka
 Nivo detalja na mapi zavisi od frekvencije merenja u prostoru. Što je veća učestalost, veća je i prostorna rezolucija, time i kvalitet reprezentacije određene karakteristike. Međutim, to ne mora biti pravilo, jer senzor koji meri velikom brzinom ne mora istovremeno biti tačan, tj. greška koja postoji pri indirektnoj detekcijimože biti sistematska ili promenljiva u prostoru. Sistematska znači da se nivo greške ne menja u odnosu na mesto i vreme merenja, dok se udeo greške u zapisu kod promenljive menja. Svakako, nesistemske greške su nepoželjnije, jer se teže otkrivaju i uklanjaju. 

Slika 1.2. Mape tačaka različitih prostornih gustina i interpolirane besprekidne mape (Kostić et al., 2016)