gazdinstvo, polje, mašinu itd., dok za datoteke nižih rangova obično program sam generiše. 
 Organizacija datoteka samostalno od strane korisnika uključuje formiranje sopstvene hijerarhije na kompjuterskom disku. Poželjno je sve prikupljene podatke sačuvati u nekom generičkom obliku (".txt" ili ".csv"). Najvažniji korak u skladištenju podataka je njihovo imenovanje, jer u suprotnom može doći do gubitka ili do komplikovanog pretraživanja. Datoteke koje se sistematično i smisleno nazovu biće jednostavne za pronalaženje. Po pravilu, naziv datoteke treba da uključuje sledeće komponente:
* naziv polja,
* entitet koji je opserviran,
* datum i
* ekstenziju.
 Korišćenje fascikli (foldera) u organizaciji podataka ima važnu ulogu. Folderi služe da se datoteke i ostali podaci razdvoje po nekom od kriterijuma (godina, polje, farma itd.). Bitan segment u radu sa podacima je njihovo pouzdano skladištenje i u tom smislu, podatke treba povremeno kopirati na rezervnu lokaciju (back-up) kako bi se izbegao gubitak usled neočekivanih situacija (slučajno brisanje ili kvar računara). U tom smislu postoje dva pravila za pravljenje rezerve kopije podataka: 
* obavljati redovno kao deo rutine (periodično),
* držati rezervnu kopiju podataka na fizički razdvojenoj mašini.
 Najčešće se u tu svrhu koriste spoljašnji računarski diskovi, a danas sve popularnije oblak (cloud) platforme. Ukoliko se koristi oblak platforma, tada nema potrebe za ručnim kopiranjem, ali treba napomenuti da su u tom slučaju kapaciteti za pravljenje rezervne kopije ograničeni, ili pak uz nadoknadu proširivi. Na mašinama koje na sebi imaju ugrađene snimače podataka kao što su monitori prinosa, korisnici vrlo često zaboravljaju da preuzmu podatke i oslobode prostor za nove. Pre svega zato štokorisnici ovakvih mašina nemaju rutinu u radu sa podacima, te se zbog toga dešava da se jedan deo vrednih informacija trajno izgubi. Međutim, u poljoprivredi, kao i u ostalim delatnostima, već uveliko počinje implementacija nove tehnologije koja se naziva"Internet stvari" (Internet of Things-IoT), koja će omogućiti da se podaci u realnom vremenu šalju u centralni server sa radnih mašina ili stacionarnih senzora, odakle će biti u svakom momentu dostupni poljoprivredniku. Na ovaj način će poljoprivrednici biti značajno rasterećeniji u pogledu vođenja računa o prenosu podataka, skladištenju, nazivanjudatoteka itd. 
 Izrada tematskih mapa u preciznoj poljoprivredi
Postupak izrade geografskih mapa naziva se kartografija. U okvirima precizne poljoprivrede postoje dva tipa mapa