Slika 1.10. Prikaz rada rasprskivača sa PWM upravljanjem
 Sledeći režim je da većina rasprskivača bude isključena, a da aktivni rade sa 100% kapaciteta. Solenoidni ventili rade na frekvenciji od 10 Hz. Ovi sistemi se karakterišu širokim opsegom regulacije potrošnje bez promene veličine kapi. 
Tabela 1.1.Uštede u potrošnji hemijskih sredstava pri selektivnoj aplikaciji herbicida u odnosu na totalnu aplikaciju (Gutjahr et al., 2012)

Smanjenje potrošnje herbicida (%)
Usev
Polje
Širokolisni korov
Uskolisni korov
Višegodišnji korov
Pšenica
1
82
81
96

2
99
11
15

3
68
52
100

4
67
96
96

5
94
96
100

6
88
89
93

7
85
14
40

8
88
44
89

9
10
71
95

10
66
2
73

11
25
98
84
Kukuruz
12
0
30
100

13
0
2
98

14
3
14
100

15
37
90
74
 Ovakav pristup deluje nepouzdano, s obzirom na to da, gledano u vremenu, postoji oscilovanje u mlazu. Međutim,to je prevaziđeno pomeranjem faze signala između dva susedna raspskivača za 1/20 sec. Potencijalne uštede koje se mogu ostvariti selektivnom aplikacijom herbicida su neverovatne. Prema nekim navodima, čak 90% herbicida i tečnosti može se uštedeti na ovaj način (tabela 1.1).U budućnosti treba očekivati širu primenu malih mobilnih platformi-robota koji će se autonomno kretati po parceli i obavljati mapiranje korova i aplikaciju pesticida. Ovi roboti će biti u stanju da uklone korov ciljanim prskanjem ili mehaničkim uništavanjem. Problem koji postoji u konceptu primene robota je njihovo samonavođenje po parceli zbog specifičnog okruženja. Takođe, mali roboti neće se moći primeniti u usevima gustog sklopa, nego samo u širokorednim, gde postoji dovoljno prostora za njihovo nesmetano kretanje. 
 Veštačka inteligencija u prepoznavanju korova
Primena veštačke inteligencije u obradi zapisa sa senzora ima veliki doprinos u podizanju efikasnosti sistema za selektivnu aplikaciju herbicida.Nekoliko kompanija kao što suGreen Eye Techology (http://www.green-eye.ca/index.html), Taranis (http://www.taranis.ag/) i Xarvio (https://www.xarvio.com) predstavljaju pionire u ovoj oblasti. Ove kompanije razvile su algoritme za prepoznavanje biljaka koji mogu identifikovati više od 100 biljnih vrsta (slika 1.11). Svaka biljna vrsta ima nekolik