* 
* smanjenje utroška đubriva,
* smanjen negativan uticaj na prirodno okruženje i
* veća zarada.
 Koja od spomenutih koristi će biti aktuelna zavisi od biljne vrste na kojoj se ova tehnologija primenjuje, zemljišnih i klimatskih uslova, prisutnih varijabilnosti, primenjenog algoritma i vremena primene. 
 Veći prinos se može očekivati u slučaju da je primenjena količina u proseku jednaka količini koja bi se primenila po konvencionalnim metodama. Kada je reč o pšenici,mogu se očekivati pozitivni efekti promenljive aplikacije ukoliko se primeni u ranijim fazama razvoja BBCH 30-40 (kraj bokorenja do početka vlatanja). Na osnovu dosadašnjih studija nije utvrđena značajna razlika u prinosu između parcela gde je primenjena konvencionalna tehnologija đubrenja azotom u odnosu na prostorno promenljivu. Razlog za to je činjenica da postoji veliki broj faktora koji sinergetski deluju na prinos sa jednakim ili čak većim uticajem nego samo đubrenje N đubrivom.Pored svega, veliki problem đubrenja N đubrivima je relativno nisko iskorišćenje odnosno veliki gubici koji se ne mogu u potpunosti eliminisati, a vrlo često se mogu uopšte kontrolisati. 
 Ušteda u količini đubriva se može izraziti povećanim iskorišćenjemprimenjenog đubriva. Iskorišćenost N đubriva se može utvrditi samo putem eksperimenata kojima bi se merio prinos na delu gde je primenjena ujednačena norma i na delu gde je primenjena promenljiva. Povećana iskorišćenost azota iz đubriva mogućaje primenom u više navrata, i to unošenjem u zonu reda, ako je to moguće. Uopšteno se može reći da je tehnologija promenljivih normi efikasnija na parcelama gde postoje značajna kolebanja u reljefu, time i sastavu zemljišta. Korisnost promenljive aplikacije se može sagledati i u povećanju učinka žetvenih mašina, odnosno smanjenju gubitka usled homogenizacije mase koja ulazi u vršalicu. Ovo posebno ima značaja kod sitnozrnih biljnih vrsta.
 Ekonomski efekti
 Najveći izdaci pri prelaskuna prostorno promenljivu aplikaciju su u nabavci opreme koja, u slučaju da se koristi sistem za spektrometrijsku detekciju u realnom vremenu, košta 30-40 k€. Ukupni troškovi pre svega zavise od površine koja se tretira. Ukoliko se uzme u obzir prosečno povećanje prinosa od 4%, to u proseku iznosi povećanje dobiti od oko 50 €/ha. Pozitivni efekti primene prostorno promenljive aplikacije se mogu sagledati i u manjoj potrošnji đubriva. Ukupne uštede u proseku mogu ići do 50 kg N/ha što je po aktuelnim cenama oko 50 €/ha. Sve navedene prednosti treba uzeti sa rezervom što znači da one nisu svake godine prisutne, u nekim istraživanjima se čak pominje i smanjenje prinosa ukoliko se ide na manju potrošnju repromaterijala.