za određene jone ima ključan značaj. Postoji veliki broj komercijalno dostupnih membrana od kojih su neke preporučili autoriAdamchuk et al. (2005), Kim et al. (2007a,b) i Lund et al. (2005):
* elektrode sa staklenim ili antimonovim membranama za merenje pH,
* elektrode sa polivinil-hlorid membranama za merenje kalijuma i nitrata i
* elektrode koje se sastoje od kobaltnih šipki za merenje fosfata.
 Važna stavka pri korišćenjuovih sistema je priprema uzoraka. S obzirom na to da je vlažnost zemljišta promenljiva kategorija, a aktivnost jona zavisna od vlažnosti, uzorak mora biti doveden u standardizovano stanje kako bi očitavanje senzora bilo uporedivo. Sve ovo uzima oko 10 s vremena za jedan ciklus merenja, zbog čega se,ukoliko se vozilo kreće brzinom od 2 m/s i na pomaku prohoda od 20 m, dobija rezolucija od 1merenje/400 m2. U svakom slučaju, dobijena prostorna mreža podataka je značajno gušća nego da se koristi tehnika ručnog uzorkovanja po principu 1 uzorak/ha.
 Rad sa optičkim senzorima zemljišta
 Prednost korišćenja optičkih senzora u odnosu na elektrohemijske sonde se ogleda u tome što je merenje trenutno bez potrebnih pripremnih procedura. Vrednosti se dobijaju na nivou od dela sekunde, ali je za obradu podataka potrebno izvesno vreme ukoliko se radi đubrenje u realnom vremenu (slika 3.1). Međutim, na današnjem stepenu tehničkog razvoja, sve pomenuto je moguće sprovesti simultano sa merenjem, bez dužeg kašnjenja. Detekcija hraniva u zemljištu korišćenjem spektrofotometrije nije ista kao pri merenjuteksture, organske materije ili sadržaja vode. Osnovni razlog je to što su razmere udela čestica prilikommerenja npr. teksture i makroelemenata drastično različite. Ako se posmatra površina od 1 ha, sadržaj čestica gline na dubini od 30 cm se meri tonama, dok je u slučaju makroelemenata to svega par kilograma.
Tabela 3.2.Efikasnost procenjivanja sadražaja hraniva u zemljištu primenom spektrofotometrije (Chang et al., 2001).
Hraniva 
Koeficijent R2
K
0,55
P
0,4
Cu
0,25
Mn
0,70
Zn
0,44
Pri detekcijimikroelemenata razlika je još izraženija. Koeficijenti determinacije između reflektanse i različitih osobina zemljišta su dati u tabeli 3.2, a zasnovani su na analizi celokupnog spektra refleksije (Chang et al., 2001; Lee et al., 2009). Generalno se može konstatovati da su korelacije zemljišnih hraniva i reflektanse u slaboj korelaciji