kome su se građani izjasnili za nezavisnu Crnu Goru u skladu s Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora Srbija je nastavila kontinuitet članstva u Ujedinjenim nacijama. 
Pored članstva u Ujedinjenim nacijama Srbija je od 2003. godine u članstvu Saveta Evrope, a takođe je i članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Članice OEBS (tada KEBS) suspendovale su Jugoslaviju (Srbija i Crna Gora) iz članstva 1992. godine zbog stava tadašnjih vlasti prema sukobima na pro-storima bivše Jugoslavije. Novembra 2000. godine Savezna Republika Jugoslavija primljena je ponovo u članstvo ove organizacije. Od januara 2015. godine Srbija preuzima predsedavanje OEBS, što će biti veliki spoljnopolitički izazov budući da se očekuje da u toku 2015. godine u centru pažnje ove organizacije bude rešavanje sukoba između Ukrajine i Rusije, a kada se zna da je Srbija u dosadašnjoj spoljnoj politici zadržala neutralan stav u odnosu na ovaj sukob. Naime, Srbija nije sledila spoljnu politiku zemalja članica EU koje su zbog sukoba u Ukrajini uvele sankcije Rusiji. 
1.1. Evropske integracije Srbije - kratak pregled dosadašnjeg toka procesa pristupanja.
Srbija je stekla status kandidata za prijem u Evropsku uniju marta 2012. godine ali su pregovori izvesno vreme bili usporeni prvenstveno zbog toga što su iste godine održani parlamentarni izbori što je uslovilo dugu predizbornu kampanju i zastoj u zakonodavnoj aktivnosti. U toku sledeće godine učinjen je napredak u ovom procesu a u septembru 2013. godine stupio je na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU pošto je završen postupak ratifikacije tog sporazuma u državama članicama EU, čime je proces pridruživanja prerastao u proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. U jesen 2013. godine Vlada Srbije imenovala je Tanju Miščević, nekadašnju direktorku Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije za šefa pregovaračkog tima. U decembru 2013. godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Rezoluciju o ulozi parlamenta u pregovorima sa EU. 
Proces pristupanja je nastavljen u januaru 2014. godine, kada je održana prva međuvladina konferencija EU-Srbija. U 2014. godini počeli su ekplanatorni analitički pregledi (skrininzi) pojedinih pregovaračkih poglavlja kojima je zadatak da ustanove u kojoj meri je zakonodavstvo države kandidata usklađeno sa evropskim zakonodavstvom ( EU acquis). Do kraja 2014. godine završen je skrining za 24 od 35 poglavlja, a do kraja marta 2015. godine biće završen proces analitičkih pregleda za sva poglavlja. 
Iako su vlasti u Srbiji smatrale da će se do kraja ove godine otvoriti neka od poglavlja i očekivale da će početi pregovori o poglavlju 32 - finansijska kontrola, za koje je Srbija obavila sve tehničke pripreme, to se nije dogodilo. Naime, pojedine članice EU, prvenstveno Nemačka, zauzele su stav da je bitan uslov za otvaranje bilo kog poglavlja puna implementacija Briselskog sporazuma koji se tiče normalizacije odnosa Beograd-Priština kako je formulisano u poglavlju 35. To znači prvenstveno integraciju pravosuđa na severu Kosova u pravosudni sistem Kosova i formiranje zajednice srpskih opština. 
2. Srbija i međunarodni ugovori o ljudskim pravima.
Kao članicu Ujedinjenih nacija Srbiju obavezuju svi važniji univerzalni međunarodni ugovori o ljudskim pravima i to: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i dva protokola uz Pakt, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Međunarodna konvencija