Tešku ekonomsku situaciju dodatno je pogoršalo i to što su u maju ove godine Srbiju pogodile poplave ogromnih razmera koje su prouzrokovale smrt 57 osoba i ogromnu materijalnu štetu. I pored napora koje su uložili sami građani Srbije i državne institucije zadužene za vanredne situacije sistem odbrane od poplava funkcionisao je nedovoljno efikasno, bilo je mnogo propusta i dezorganizacije. S druge strane, građani su pokazali veliki stepen solidarnosti i razumevanja za nevolje stanovnika koji su stradali u poplavama i mnogi su volontirali u poplavljenim područjima i prihvatnim centrima. Zbog ogromne štete organizovana je i donatorska konferencija u Briselu. Informacije o obećanim donacijama i kreditima za obnovu zemlje koje su objavili domaći mediji bile su protivrečne i nepouzdane. Vlada Srbije formirala je i posebnu Kancelariju za pomoć i obnovu poplavljenih područja čiji mandat je da koordinira rad svih državnih i lokalnih institucija u obnovi od poplava. 
Do sada je obnovljen jedan broj kuća, uglavnom iz donacija Ujedinjenih Arapskih Emirata, Evropske unije i privatnih kompanija i fondacija. 
Kada je reč o vladavini prava i unapređenju demokratskih procedura moglo bi se zaključiti da nije bilo većeg napretka u odnosu na ranije godine, pre svega zbog činjenice da je opozicija u Srbiji veoma oslabljena i da u Narodnoj skupštini Srbije vladajuća većina koristi svaku priliku da mali broj opozicionih poslanika op-tuži za opstrukciju uvek kada oni iznose primedbe na rad Vlade ili partija na vlasti, prema poslanicima opozicije često se sprovode disciplinske mere a predsedavajući im oduzimaju reč. Ovakvo stanje nepovoljno utiče na uspostavljanje još uvek slabih demokratskih institucija, izgradnju otvorenog javnog dijaloga i učešće svih političkih aktera i posebno građana u odlučivanju o bitnim pitanjima čitavog društva. 
Skupština je 29. decembra završila redovno jesenje zasedanje, a od aprila, kada je formiran trenutni saziv parlamenta, usvojeno je 146 zakona i 98 drugih akata - odluka i zaključaka. Od početka saziva održana je 31 sednica (jedna kon-stitutivna, 16 u redovnom zasedanju, osam u vanrednom i šest posebnih sednica) a Skupština je zasedala 92 dana. Rad Narodne skupštine obeležio je takođe i veliki broj zakona donetih po hitnom postupku i odsustvo ozbiljnije javne rasprave. Samo od aprila do juna ove godine skupština je usvojila čak 41 zakon po hitnom postupku. O važnim zakonima, često ni sami poslanici ne stižu da se informišu, niti da pripreme amandmane. 
I pored toga što je 2014. godina najavljivana kao godina reformi i unapređenja pravnog okvira kojim bi se stvorili uslovi za potpuniju zaštitu ljudskih prava, ona nije bila obeležena bitnim i ključnim reformama u onim oblastima u kojima je važno da se reforme hitno sprovode. Naprotiv, neka prava su u ovoj godini ugroženija nego ranije. Ova ocena se posebno odnosi na slobodu izražavanja, odnosno na uticaj koji političke stranke na vlasti imaju na većinu medija i na direktne ili indirektne pritiske koje mediji trpe, što dovodi ne samo do cenzure već i veoma raširene samocenzure. Pored toga, u 2014. godini nastavljena je "tabloidizacija", odnosno praksa uvedena ranijih godina da tabloidi objavljuju informacije iz istraga bez ikakvih pravnih posledica, proizvode lažne afere, optužuju i sude ljudima na naslovnim stranicama. 
Pravo na pristup pravdi je takođe dovedeno u pitanje. Reforma pravosuđa koja je bitan preduslov za ostvarivanje ovog prava ne sprovodi se neophodnom br-zinom. Stanje u pravosuđu dodatno je opterećeno posledicama ranije reforme. Zbog uspostavljanja nove mreže sudova koja funkcioniše od 1. januara ove godine prva dva meseca su odlagana suđenja zbog preseljenja sudova, da bi u junu kratkotrajno štrajkovali advokati zbog povećanja poreza i konačno u septembru počeo je štraj