Na osnovu izveštaja Zaštitnika građana Narodna skupština je i, između ostalog, obavezala Vladu da donošenjem zakona i drugih propisa pristupi što hitnije ostvarivanju ciljeva Strategije reforme javne uprave u Srbiji usvojene januara 2014. godine. Narodna skupština naglasila je takođe da Vlada treba i mora da uvažava preporuke, inicijative i mišljenja koja im Zaštitnik građana upućuje, kao i da postupa po preporukama Zaštitnika građana i pozvala Vladu da preispita važeća rešenja Zakona o Zaštitniku građana i da predloži Narodnoj skupštini izmene kojima će se uskladiti pravni okvir za rad Zaštitnika građana sa uočenim potrebama u dosadašnjem radu. U preporukama se navodi da Vlada mora da donese propise kojima bi se omogućilo pravo na suđenje u razumnom roku i obavezala Vladu da nastavi rad na unapređenju položaja lica lišenih slobode.
Mada je u Izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti konstatovano da je došlo do unapređenja zakonodavnog okvira za ostvarivanje ravnopravnosti i zabranu diskriminacije u oblasti rada, profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, zaštite lica sa mentalnim smetnjama i zaštite prava pacijenata, skupština je ipak svojim zaključcima obavezala Vladu i nadležne državne organe da preduzmu neophodne mere u cilju što potpunije realizacije preporuka Poverenika i zaštite od diskriminacije onih koji su najviše diskriminisani. 
Povodom izveštaja Poverenika za slobodan pristup infomacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Narodna skupština je zaključila da Vlada treba da preispita postojeće zakonsko rešenje i predloži novinu u zakonu kojom bi se predvidelo da se prilikom usvajanja novih propisa dobije mišljenje Poverenika. 
Neki veoma važni predlozi zakona, koji su posle izbora 2012. godine i formiranja nove Vlade povučeni iz procedure, poput izmene Zakona o Zaštitniku građana i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nisu usvojeni ni tokom 2014. godine. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić podvukao je važnost donošenja novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u pismu koji je uputio premijeru Aleksandru Vučiću, a model koji je izradila njegova stručna služba stavljen je na raspolaganje Ministarstvu pravde.
Poverenik je i ove godine upozoravao Vladu da treba hitno da usvoji Akcioni plan za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti. Naime, Vlada je, na inicijativu Poverenika, još 2010. godine usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti i obavezala se da će u roku od 90 dana, a najkasnije u novembru 2010. godine usvojiti Akcioni plan.
Agencija za borbu protiv korupcije je u julu 2014. godine podnela Ministarstvu pravde inicijativu za donošenje novog zakona o Agenciji i pristupila izradi novog zakona. Agencija smatra da bi novo rešenje trebalo da uvede jasna i strožija pravila o odgovornosti funkcionera, prijavljivanju imovine i prihoda funkcionera i da ojača ovlašćenja Agencije, čime bi se učvrstila njena nezavisnost. Pored ovoga to bi bila prilika da se zakonska rešenja usklade sa podzakonskim aktima donetim tokom 2013. godine (strategijom i akcionim planom). 
U javnosti se stiče utisak da je tokom ove godine pritisak izvršne vlasti na rad nezavisnih institucija bio učestaliji, pošto izvršna vlast u dovoljnoj meri ne uvažava napore nezavisnih institucija. Na to je posebnu pažnju skrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić.90 U februaru 2014. godine Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupak protiv ministarke energetike, Zorane Mihailović, zbog kršenja zakona o Agenciji, odnosno zloupotrebe pozicije u stranačke svrhe. Ministarka Mihailović je optužila Agenciju za senzacionalizam.