predloženim rešenjima da bi uticali na njihovo poboljšanje u procesu njihovog usvajanja u Narodnoj skupštini. 
Budući da verujemo da su nezavisni državni organi osnovani i rade u cilju unapređenja stanja ljudskih prava redovno se prate izveštaji, saopštenja i preporuke Zaštitnika građana, Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Agencije za borbu protiv korupcije i analizira njihov uticaj na praksu državnih organa. 
Da bi se što bolje sagledalo stanje ljudskih prava koriste se svi raspoloživi izvori koji ukazuju na nivo poštovanja ljudskih prava u praksi. Veliki deo istraživanja je zasnovan na informacijama dobijenim od državnih organa preko zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja ali takođe i analizom prakse upravnih organa i sudova. Saopštenja i izveštaji domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija takođe su važan izvor informacija koje se koriste u istraživanju. 
U cilju potpunije analize prakse prikupljaju se informacije iz medija i upoređuju sa drugim informacijama do kojih se dolazi. U prikupljanju podataka za ovaj izveštaj praćeno je pet dnevnih novina - Politika, Danas, Večernje novosti, Blic i Kurir  i tri nedeljnika - Vreme, Novi magazin i NIN. Korišćene su i vesti novinskih agencija Tanjug, BETA i Fonet, vesti sa sajta B92, saopštenja i vesti novinarskih udruženja, kao i Pravni monitoring medijske scene u Srbiji ANEM. 
Za izveštaj je izdvojeno 8.067 napisa, odnosno oko 4 posto manje nego u 2013. (8.395). 
Prvo mesto, kao prethodne godine, zauzimaju tekstovi o političkim pravima i demokratiji - 22,13 odsto (2013 - 28,63). Mada se može uočiti pad od 22 odsto u odnosu na 2013. godinu ipak su politička prava još uvek na visokom mestu. Razlog za ovako visoki procenat zastupljenosti ovih prava u medijima je činjenica da su u martu ove godine održani parlamentarni izbori i izbori za Grad Beograd, česte optužbe vladajuće Srpske napredne stranke na račun prethodne vlasti i odbrana opozicije kroz saopštenja, ali takođe i skoro permanentna predizborna kampanja koju vodi najveća partija u vladajućoj koaliciji Srpska napredna stranka (SNS). 
Na drugom mestu kao i 2013, uz pad od 9 odsto, su tekstovi o pravu na pravično suđenje - 20,98 odsto (2013 - 23,05). Ovo se može pripisati tome što vladajuća partija drži veoma visoko u svojoj agendi borbu protiv korupcije, mada je ona uglavnom uperena protiv političara iz opozicije, sa dosta gromoglasno najavljenih hapšenja i izuzetno malim brojem započetih suđenja. 
Treće i četvrto mesto, uz rast od 55 odnosno 58 odsto, zauzeli su tekstovi o ekonomskim i socijalnim pravima - 14,21 odsto (2013 - 9,40) i slobodi izražavanja - 14,13 odsto (2013 - 8,95). Ovaj rast dobro odslikava situaciju u Srbiji - produže-no i pojačano delovanje ekonomske krize i primetan rast cele palete pritiska kojima su izloženi mediji a koji su detaljnije opisani u poglavlju o slobodi izražavanja. 
Na petom mestu po učestanosti, uz pad od 21 odsto, nalaze se napisi o odnosu prema nasilju - 9,40 odsto (2013 - 11,94). No bez obzira na ovaj pad, način izveštavanja i intenzitet kršenja profesionalnih standarda potvrđuju zaključak o ta-bloidizaciji srpskih medija. 
Šesto mesto kao i u 2013, sa rastom od 4 odsto, zauzimaju tekstovi o prevla-davanju prošlosti - 6,70 odsto (2013 - 6,45). Održavanju ove učestanosti doprinosi nastavak suđenja za ratne zločine