LJUDSKA PRAVA U SRBIJI 2014.
Predgovor.
Beogradski centar za ljudska prava objavljuje sintetički i sveobuhvatni izveštaj o stanju ljudskih prava od 1998. godine. Saradnici Beogradskog centra redovno prate zakonodavnu aktivnost i analiziraju usvojene zakone s ciljem da ustanove koliko je nacionalno zakonodavstvo usaglašeno sa najvažnijim međunarodnim standardima (univerzalnim i evropskim) i sa međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala. U analizi se trudimo da ustanovimo da li je nacionalno zakonodavstvo usaglašeno sa članovima Pakta o građanskim i političkim pravima i Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima usvojenim u Ujedinjenim nacijama i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama koju je Srbija ratifikovala 2004. godine. 
Cilj Izveštaja je takođe da se predstave i analiziraju Ustav Republike Srbije i najvažniji zakoni koji mogu da imaju uticaj na puno uživanje ljudskih prava. 
Autori Izveštaja prate i sprovođenje strategija i planova državnih institucija koji imaju za cilj da unaprede ljudska prava, implementaciju zakona, slučajeve diskriminacije, status pojedinih kategorija stanovništva, posebno ranjivih grupa, i mnogih drugih okolnosti koje utiču na puno uživanje ljudskih prava a imajući u isto vreme i jake političke implikacije i posledice po stanje ljudskih prava u zemlji. 
Izveštaj takođe ima za cilj da analizira sve prikupljene informacije o događajima i akcijama koje utiču na stanje ljudskih prava u zemlji i da tako ukaže na probleme i poteškoće sa kojima se građani susreću u ostvarivanju ljudskih prava. 
Osim sistematskog i kontinuiranog praćenja zakonodavne aktivnosti i usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima, saradnici Beogradskog centra sistematski prate informacije koje imaju vezu sa ljudskim pravima i izveštaje domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija koje se bave zaštitom i unapređenjem ljudskih prava. U Izveštaju se ne daju konačne ocene već se uglavnom navode informacije koje su se pojavile u medijima ili izveštajima i saopštenjima nevladinih organizacija u toku godine. 
Zakoni koji su usvojeni ranijih godina a koji su još uvek važeći analizirani su u ranijim izveštajima, tako da se u ovom izveštaju čitaoci upućuju na ranije izvešta-je ako žele detaljnije da se upoznaju sa njihovom sadržinom. 
U Izveštaju se koristi muški rod za označavanje aktera, osim ako se u konkretnom slučaju ne spominje ženska osoba. Autori i autorke Izveštaja, kao i Beogradski centar za ljudska prava, zalažu se za rodnu ravnopravnost i podržavaju rodno neutralnu upotrebu jezika. 
Metodologija istraživanja i analiza štampanih medija. U radu na Izveštaju oslanjali smo se na dugogodišnju metodologiju koju ko-ristimo od kada je Beogradski centar počeo da radi na izveštaju, koja se zasniva na analizi važećih domaćih propisa koji na direktan ili posredan način utiču na zakonodavni okvir kad su u pitanju ljudska prava i njihova saglasnost s međunarodnim standardima i odredbama međunarodnih ugovora koje je Srbija ratifikovala. Ovom metodologijom obuhvaćeni su i neki nacrti zakona koji su pripremani ili ušli u javnu raspravu u toku godine. Svrha analize nacrta zakona je da se stručnoj javnosti ukaže na moguće nedostatke ili nesaglasnost sa standardima