koji je 29. januara 2014. raspisao izbore za 16. mart. To je bio poslednji rok da bi se vanredni parlamentarni izbori održali istog dana kada i lokalni izbori u Beogradu, budući da je u novembru 2013. godine, pod pritiskom Srpske napredne stranke stvorena nova većina u Skuštini grada Beograda koja je tadašnjem gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu izglasala nepoverenje 24. septembra tako da je Beogradom, do izbora 16. marta 2014. godine, upravljao privremeni organ. 
Ovakva odluka stranaka na vlasti dovela je do toga da su prva tri meseca 2014. godine protekla u znaku predizbornih kampanja i zastoja u radu parlamenta. Budući da su razlozi za raspisivanje vanrednih izbora bili nejasni u javnosti se stvorio utisak da je odluka da se oni održe trebala da utvrdi vlast tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i omogući da, kada SNS ostvari ubedlji-vu pobedu na izborima, on dobije mandat za sastav nove vlade. Izbornu kampanju obeležila je vrlo neravnopravna predstavljenost vladajućih i opozicionih stranaka, velika većina dnevnih listova je favorizovala SNS a članovi ove stranke na položajima u Republici ili lokalu, koristili su svoje redovne poslove za promociju stranke i vođenje stranačke kampanje, što je ugrozilo dostignuti nivo slobodnih i fer izbora u Srbiji. Koalicija koju je predvodila SNS osvojila je 158 od 250 mesta u Narodnoj skupštini (odnosno dovoljno da sama formira vladu). Mandat za formiranje Vlade predsednik Tomislav Nikolić poverio je Aleksandru Vučiću. Nova Vlada formirana je aprila 2014. godine. 
Premijer je predstavio poslanicima u parlamentu ciljeve novoformirane Vlade i kao glavni cilj istakao reformu ekonomije kroz set reformskih zakona, jačanje privatnog sektora i konsolidaciju budžeta i izrazio uverenje u ostvarljivost postavljenih ciljeva i spremnost da snosi posledice ako vlada ne postigne ove ciljeve. Borba protiv korupcije i sive ekonomije, kao i bolja naplata poreza su takođe predstavljeni kao deo najavljene ekonomske politike. Naveo je takođe da će vlada, uprkos zahtevima međunarodnih finansijskih institucija koje insistiraju na smanjenju penzija, učiniti sve da do toga ne dođe i da će pokušati da smanji budžetski deficit na drugi način. Jedan od načina je, po rečima predsednika Vlade, reforma državne uprave i lokalne samouprave, smanjenje plata i broja zaposlenih u javnom sektoru, posebno onih koji su zaposleni zahvaljujući članstvu u vladajućim političkim partijama a ne zbog stručnosti. Sprovođenjem ovih mera premijer smatra da će već od kraja 2016. biti zaustavljen rast javnog duga i biti ostvarene veće plate zaposlenih u javnom sektoru. 
U ekspozeu pred poslanicima Narodne skupštine Srbije premijer je najavio privatizaciju preduzeća u državnom vlasništvu i rešavanje problema državnih banaka, kao i završetak restruktuiranja 157 društvenih preduzeća, potpunu profesionali-zaciju upravljanja javnim preduzećima i eliminisanje njihovih gubitaka. Po njegovom mišljenju projekat "Beograd na vodi" (koji je najavljen kao najveća investicija iz Arapskih Emirata) treba da podigne građevinsku industriju u celoj Srbiji, dok će infrastrukturni projekti biti realizovani iz koncesija, a ne kredita, i najavio da će auto-put Beograd-Crna Gora biti završen u roku od četiri godine. 
Da bi ojačao privatni sektor premijer je obećao da nova Vlada neće podizati poreze ili dodatno opterećivati privatni sektor i da će osnažiti banke da bi mogle da podrže kreditima mala i srednja preduzeća. Premijer je takođe na važno mesto stavio i reformu obrazovanja i izradu Strategije za mlade za period 2015. do 2025. godine koja bi utvrdila mere za smanjenje nezaposlenosti i podsticanje preduzetništva. 
Srbija je u ovoj godini nastavila aktivnosti u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Pregovori su zvanično otpočeli prvom međuvladinom konferencijom EU i Srbije u Briselu januara 2014. godine