rehabilitacija političkih osuđenika i povratak Vojislava Šešelja, lidera ultranacionalističkih radikala iz Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu. 
Sedmo mesto, kao i godinu pre, zauzeli su tekstovi o diskriminaciji - 2,81 odsto (2013 - 2,96). 
Od osmog do 14. mesta raspoređeni su napisi o slobodi međunarodnog kretanja koji obuhvataju i azilante - 2,34 odsto (2013 - 1,10), tekstovi o položaju nezavisnih tela - 1,89 odsto (2013 - 1,20), napisi o pravima nacionalnih manjina - 1,81 (2013 - 2,12), članci o reformi pravosuđa - 1,09 odsto (2013 - 0,81), tekstovi o trgovini ljudima - 0,56 odsto (2013 - 0,83), napisi o Srbiji pred međunarodnim telima koji obuhvataju i obraćanje naših građana Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu - 0,53 odsto (2013 - 0,44), kao i tekstovi o položaju verskih zajednica - 0.48 odsto (2013 - 0,71). 
Poslednja četiri mesta, uz umanjenje broja napisa, zauzeli su tekstovi o radu Ustavnog suda - 0,40 odsto (2013 - 0,87), napisi o reformi Krivičnog zakonika - 0,24 odsto (2013 - 0,28), tekstovi o povraćaju oduzete imovine - 0,23 odsto (2013 - 0,40), kao i napisi o položaju nevladinih organizacija - 0,02 odsto (2013 - 0,29). 
Sudeći po strukturi izdvojenih tekstova, stanje ljudskih prava u Srbiji se i dalje pogoršava. Podatak da je preko 40 odsto tekstova sa područja pod jakim uticajem politike - politička prava i demokratija i pravo na pravično suđenje, kao i način na koji se o tim temama izveštava, potkrepljuje zaključak da su srpski mediji izuzetno blizu poziciji portparola političkih i ekonomskih centara moći i veoma daleko od pozicije čuvara javnog interesa i demokratskih vrednosti. 
Ako se tome doda da je gotovo svaki deseti izdvojeni tekst posvećen odnosu prema nasilju, kao i to da to izveštavanje obiluje prekršajima profesionalne etike i Metodologija istraživanja i analiza štampanih medija često ima senzacionalističku notu, dolazi se do konstatacije da tekstovi koji se bave ljudskim pravima u užem smislu čine manje od polovine izdvojenih napisa. Od te polovine, nešto više od 50 odsto je posvećeno problemima sa socijalno ekonomskim pravima, kao i nelegalnim i sve oštrijim pritiscima kojima su izloženi srpski mediji. 
Sva ostala područja ljudskih prava u užem smislu - diskriminacija, prava nacionalnih manjina, prava verskih zajednica, prevladavanje prošlosti, sloboda kretanja, položaj azilanata, rad Ustavnog suda, položaj nezavisnih tela i reforma pravosuđa, imaju skromni udeo od oko 18 odsto izdvojenih napisa (2013 - 16,00). 
Analiza ovih podataka dodatno potvrđuje stav da je stanje ljudskih prava u Srbiji u 2014. godini pogoršano u odnosu na prethodnu godinu, naročito kada su u pitanju socijalna i ekonomska prava, sloboda izražavanja, položaj nezavisnih tela i reforma pravosuđa. 
U Srbiji je 2014. godina bila ponovo godina izbora. Naime, već krajem 2013. godine partije na vlasti su najavile vanredne parlamentarne izbore iako su nepu-ne dve godine ranije, u maju 2012. godine održani redovni parlamentarni izbori. 
Odluku o održavanju prevremenih parlamentarnih izbora donela su predsedništva Socijalističke partije Srbije (SPS) i Srpske napredne stranke (SNS) obrazlažući ovakvu odluku potrebom da se "proveri volja naroda". Vlada Srbije, na čijem čelu je tada bio Ivica Dačić, usvojila je zvanični predlog o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i uputila ga predsedniku Srbije Tomislavu Nikolić