Još 1998. godine je tadašnja SRJ ratifikovala Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina. Skupština SCG je 2003. godine ratifikovala i Evropsku konvenciju o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja. Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima Skupština SCG je ratifikovala decembra 2005. Revidiranu Evropsku socijalnu povelju kojom se štite ekonomska i socijalna prava, Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, Konvenciju Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma. Ratifikovane su i Konvencija o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja i Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo i Evropska konvencija o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina. 
3. Ispunjavanje obaveza iz članstva u međunarodnim organizacijama i međunarodnim ugovorima.
Članstvo Srbije u Ujedinjenim nacijama i ratifikacija univerzalnih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima stvara obaveze u odnosu na organe i tela koja su nadležna za kontrolu i nadzor nad ispunjavanjem obaveza iz članstva i ratifikovanih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima. Za izradu izveštaja koji se dostavljaju komitetima UN nadležna je Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije.
U januaru 2013. godine Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija razmatrao je drugi Univerzalni periodični pregled Srbije.5 Srbija je prihvatila 139 preporuka i odbila pet.
Srbija je imala obavezu da podnese izveštaj Komitetu za prava deteta u martu 2013. godine kada je trebala da dostavi i izveštaje o primeni dva fakultativna protokola uz Konvenciju o pravima deteta (o učešću dece u oružanim sukobima i o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji), međutim to nije učinjeno ni u 2014. godini. 
U toku 2014. godine Srbija je predstavila Drugi periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava je na svojoj 40. sednici 23. maja usvojio zaključna zapažanja. Glavne zamerke u pogledu ispunjavanja obaveza iz ovog međunarodnog ugovora odnose se na odsustvo sistemаtskog prikupljаnjа i obrаde podаtаkа koji bi mogli dа omoguće preciznu procenu ostvаrivаnjа ekonomskih, socijаlnih i kulturnih prаvа, zbog neefikasnosti sudstva kada su u pitanju sporovi iz radnopravnih odnosa i posebno sporova koji se vode protiv privatizo-vanih preduzećа. Ovaj komitet ukazuje i na diskriminaciju pripаdnika nаcionаlnih i etničkih mаnjinа, osoba sа invаliditetom, izbeglica i interno rаseljenih licа i posebno Romа o čemu svedoči nesrаzmerno visokа nezаposlenost, ogrаničen pristup socijаlnoj zаštiti, smeštаj u neformаlnim nаseljimа, neаdekvаtnа zdrаvstvenа zаštitа i obrаzovаnje što ukazuje na nedostatke u sprovođenju Strаtegije zа unаpređenje položаjа Romа zа period 2012-2014. godine. Zaključuje takođe da je neznаtаn broj trаžilаcа аzilа u Srbiji dobilo stаtus izbeglice, a izbeglice i interno rаseljenа licа nemаju adekvatan pristup progrаmimа integrаcije. Komitet je tаkođe konstatovao da je veoma ograničen kapacitet socijаlnih službi u mestimа u kojima se nаlаze centri zа аzil, kao i da je nedovoljan kapacitet za prihvаt trаžilаcа аzilа u Srbiji. Kada je reč o zapošljavanju takođe se konstatuje da je niska stopa zаposlenosti ženа, visoka stopa nezаposlenosti mlаdih, nisko-obrаzovаnih i stаrijih ženа, kao i da je veoma mali broj zаposlenih osobа sа invаliditetom. 
Srbija je 2013. godine dostavila drugi periodični izveštaj Komitetu za sprečavanje mučenja koji će biti razmatran na 54. sednici 29. i 30. aprila 2015. godine. Inicijalni izveštaj Komitetu za zaštitu lica od prinudnih nestanaka dostavljen je prošle godine i u septembru ove godine Komitet za prinudn