dobrovoljnoj osnovi uz obavezu obezbeđenja ravnopravnosti stranaka, isključenje javnosti, neutralnost, poverljivost, hitnost i zabranu korišćenja dokaza u drugim postupcima. 
5. Prema istraživanju javnog mnenja 84% stanovništva misli da je pravosuđe neefikasno, 83% smatra da je zavisno od politike i drugih interesnih grupacija, 82% da je pristrasno, a 71% stanovništva nema poverenja u sudove u Srbiji. 
6. Tokom 2014. godine pravosudni sistem bio je blokiran nekoliko puta, a blokade su bile toliko duge da se može reći da nije funkcionisao više od pola godine. Na početku godine sudovi nisu radili zbog reorganizacije mreže sudova, a pisarnice su otvorene tek u martu. U junu 2014. godine štrajkovali su advokati zbog povećanih taksi, pa je mnogo suđenja bilo odloženo. 
7. Na pravo na suđenje u razumnom roku ključno je uticalo stupanje na snagu Zakona o javnom beležništvu. Zbog nadležnosti koje su ovim zakonom pripisane javnim beležnicima Advokatska komora Srbije stupila je u višemesečni štrajk, koji je u potpunosti blokirao rad pravosuđa. Štrajk advokata počeo je 17. septembra i nije se prekidao do kraja 2014. godine. Za vreme trajanja štrajka advokata odložen je veliki broj suđenja. Suštinskih pregovora između advokata i Ministarstva nije bilo prvih mesec dana štrajka jer je ministar pravde Nikola Selaković početak pregovora uslovio momentalnim okončanjem protesta, što advokati nisu želeli da urade. 
8. Protesti advokata nisu bili usmereni na ukidanje javnog beležništva u Srbiju, već na promenu njihove nadležnosti i regulisanje odnosa sa drugim pravnim profesijama. Naime, izmenama Zakona javni beležnik je postao iključivo nadležan za službeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti svih fizičkih i pravnih lica. Budući da u Srbiji ima više od 8.000 advokata i da se polovina bavi isključivo sastavljanjem ugovora, izmenama propisa je velikom broju advokata onemogućeno da se bave poslom koji je kompletno prebačen na mnogo manji broj beležnika. 
9. Sam izbor beležnika bio je sporan. Među najvećim propustima su promene pravila polaganja ispita, izbor konkursne komisije, nepoštovanje zakonskih kriterijuma za imenovanje, kao i formiranje organa javnobeležničke komore bez dovoljno članova. Zbog promene pravilnika, desilo se da su kandidati ispit polagali po različitim pravilima, kao i da je Komisija za imenovanje arbitrarno tumačila kriterijume za imenovanje. 
10. Veliku prepreku boljoj efikasnosti pravosudnog sistema takođe predstavlja konstantno zastarevanje predmeta što svakako ukazuje na slabosti u radu, nedovoljan broj sudija i neorganizovanost pravosuđa u Srbiji. 
Pravo na privatnost i tajnost prepiske.
1. Ustav Srbije jemči nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, nepovredivost stana i tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja. Ustav sadrži načelnu odredbu kojom jemči zaštitu podataka o ličnosti, i propisuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom i izričito propisuje da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. 
2. Narodna skupština je u 2014. godini donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama. Prema novim zakonskim rešenjima organi bezbednosti i operatori imaju obavez