primer, ukupan novčani iznos isplaćen neosnovano pritvorenim licima u periodu od 1. oktobra 2013. godine do 1. novembra 2014. 
godine je 149.208.100,00 dinara, što iznosi 1.223.017,00 evra, dok je 204 lica provelo 30.149 dana u neosnovanom pritvoru za šta je po danu nadležni sud prosečno isplaćivao oko 5.000 dinara. 
6. Odeljenje za tretman i alternativne sankcije, u skladu sa svojim trenutnim kapacitetima, pokazalo je dobre rezultate. Dalje jačanje kapaciteta Povereničke službe, i u okviru nje povereničkih kancelarija, uz veću orijentaciju pravosudnih organa, koji kreiraju kaznenu politiku Srbije, ka alternativnim sankcijama, dovešće do smanjenja osuđeničke populacije. Prema navodima Ministarstva pravde u Srbiji trenutno postoji 25 povereničkih kancelarija koje obavljaju poslove iz svoje nadležnosti na područjima svih viših sudova. 
7. Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera usvojen je 1. septembra 2014. godine i njegov osnovni cilj je smanjenje prenaseljenosti zatvora u Srbiji. Da bi ovaj zakon doživeo svoju primenu u praksi neophodno je značajno ojačati kapacitete Povereničke službe koja trenutno broji samo 42 poverenika. 
Zabrana ropstva, prinudnog rada, trgovine ljudima i ljudskim organima.
1. Ustav Republike Srbije izričito je predvideo zabranu ropstva i držanja u položaju sličnom ropstvu, kao i zabranu svakog oblika trgovine ljudima. Krivični zakonik sadrži krivično delo trgovine ljudima i kao posebno krivično delo trgovine decom radi usvojenja. Iako je krivično zakonodavstvo predvidelo oštre kazne za krivična dela trgovine ljudima i time omogućilo da se kazne trgovci ljudima i oni koji svesno iskorišćavaju položaj žrtve trgovine ljudima, važeći Zakon o javnom redu i miru i dalje propisuje kaznu do 30 dana zatvora i za lice koje se bavi prostitucijom. 
2. U toku ove godine u zemlji je zabeležen veći broj hapšenja sa ciljem suz-bijanja trgovine ljudima. Sudeći prema izveštajima medija, nevladinih i međunarodnih organizacija, situacija na polju borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji je napredovala u određenoj meri u 2014. godini. NVO beleže da sudovi još uvek propuštaju da u svim slučajevima trgovine ljudima osuđenima oduzmu korist stečenu izvršenjem krivičnog dela. 
3. Ažurirani i pouzdani podaci o broju dece koja prose u Srbiji ne postoje. 
Istraživanja sprovedena na tu temu identifikovala su čitav niz hroničnih problema. 
Jedan od njih je da tačan broj dece koja prosjače nije moguće ni pretpostaviti, s obzirom na specifičnost ove pojave i činjenice da ne postoje evidencije i jedinstvena metodologija evidentiranja pojave. 
4. U domaćem zakonodavstvu deo relevantne odredbe o trgovini ljudima kao svrhu vršenja krivičnog dela predviđa i oduzimanje organa ili dela tela. Internet pretragom lako je uočiti da ponuda i potražnja za ljudskim organima i u Srbiji i u regionu postoji. Kao razlog se uglavnom ističe teška socijalna situacija. 
5. Posmatrano iz ugla poštovanja ljudskih prava, ključni problemi leže u činjenici da ne postoji dovoljno adekvatan odgovor na porast broja žrtava trgovine ljudima među decom i mladima, na porast broja žrtava trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije i na pojavu prosjačenja. Takođe