(slika 1.8a), može se zaključiti da najveći broj gazdinstava raspolaže malim posedom (>90%) koji ima slabe investicione potencijale. U strukturi setve dominiraju niskoprofitabilne biljne vrste kao što su žitarice (>50%), dok industrijskog bilja ima cca. 14%, a povrtarskih, voćarskih i vinogradarskih vrsta ukupno ima oko 30% (Izvor: Agrosmart). Slična situacija je prisutna je EU (slika 1.8b).
  a)
  
  b)
Slika 1.8.Dijagram veličine gazdinstava prema intervalima raspoloživog zemljišta:a)R. Srbija (Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, 2018); b) EU (Eurostat, 2016)
 Negativna okolnost u poljoprivredi Srbije, ali i Evropske unije jeste činjenica da je starosna struktura poljoprivrednih proizvođača nepovoljna, gde u populaciji dominiraju pojedinci stariji od 50 godina (slika 1.9). Opšte je poznato pravilo da se promene u navikama starijih ljudi teško prihvataju. U tom smislu ovo predstavlja dodatni apsurd namere da se moderna tehnologija koja podrazumeva napuštanje osnovnih principa konvencionalne poljoprivrede uvede dovoljno brzo među poljoprivrednike starije dobi. 
  
Slika 1.9.Prosečna starost nosioca gazdinstva u EU (Eurostat, 2016)
Poljoprivredu u R. Srbiji,osim velike starosti nosilaca gazdinstava, pogađa i činjenica o veoma niskom stepenu obrazovanja, gde je generalno svega 6% visokoobrazovano, a čak 49% bez ikakvog formalnog obrazovanja (slika 1.10). Preduslov prelaska na modernu tehnologiju je razumevanje efekata primene, za šta su potrebna bazična znanja iz prirodnih i tehničkih nauka. Sve pomenuto uveliko izostaje i realno je očekivati da, ukoliko se ne bude insistiralo na edukacij