koji su sadržani u podacima. Veštačka inteligencija (AI) sa svojim tehnikama (duboko učenje, fazi logika, neuralne mreže, genetski algoritmi i ekspertski sistemi) u tim situacijama može imati presudan značaj.
 Trenutno postoji veliko interesovanje za ulaganje u nove tehnologije u poljoprivredi što je motivisano predviđanjima po kojima će u bliskoj budućnosti potrebe prevazići proizvodnju  i potencijalno povećati dobiti. U prilog priči o razmerama investicija u poljoprivredu je činjenica da je porast vrednosti fizičke imovinestart-up preduzeća koja se bave razvojem tehnologijaza poljoprivredu oko 109 US dolara na godišnjem nivou.Finansiranje projekata u oblasti AIza poljoprivredne svrhe povećalo se za 450% u poslednjih petgodina (Murugesan et al., 2019).
ISTORIJAT RAZVOJA GEOSTATISTIKE U OKVIRIMA PRECIZNE POLJOPRIVREDE
 David Mulla je prva osoba koja je primenila geostatistiku eksplicitno u preciznoj poljoprivredi (Mulla i Hammond (1988). Rad je napisan sa ciljem predstavljanja geostatistike kao tehnike za mapiranjesadržaja hraniva u zemljištu, određivanja prirode i obima varijabilnosti i određivanja potrebne gustine uzorkovanja radi prepoznavanja prostorne tendencije zemljišta. Isti autori su izjavili da program za varijabilnu primenu inputa zahteva odgovarajuću strategiju uzorkovanja i preciznu mapu sa potrebama biljaka. Njihove preporuke su: "ako postoji varijabilnost u polju, onda proizvođači treba da izbegavaju ujednačen tretman". Autori su upotrebili geostatistiku za interpoliranje među vrednosti na osnovu rada iz oblasti pedologije autora Warrick et al. (1986). Burgess i Webster (1981a) i Burgess et al. (1981b)primenili su geostatistiku na podacima o zemljištu. Cilj im je bio da odrede prostornu strukturu u varijabilnosti primenom variоgramske analize i da primenom kriging tehnike predviđanja generišu mapu varijabilnosti zemljišnih parametara. Iako je njihov rad bio ranije objavljen u odnosu na rad Mulla i Hammond (1988), koji se direktno odnosio na preciznu poljoprivredu, on nije bio vođen prema modernim principima precizne poljoprivrede.
Tokom istog perioda Miller et al. (1988) i Webster i Oliver (1989)primenili su geostatistiku u svrhu poljoprivrede. Miller et al. (1988)pokušali su da objasne razvoj i prinos gajenih biljaka pomoću prostorne veze fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. U svom radu računali su variograme i unakrsne variograme za nekoliko parametara, a ujedno su koristili kriging za proizvodnju mapa. Webster i Oliver (1989) prvi su upotrebili disjunktivni kriging u poljoprivredne svrhe. Radovi autora Mullatokom 1980-ih i 1990-ih išli su u pravcu implementacije geostatistike u preciznu poljoprivredu (Mulla, 1989;Mulla, 1991; Mulla, 1993; Bhatti et al., 1991). Broj studija na polju primene geostatistike u preciznoj poljoprivredi je permanentno rastao sve do 2008. godine, nakon čega se taj broj smanjivao. Razlog za to je opšte prihvatanj