Predstavlja novi zamah precizne poljoprivrede koji počinje početkom 2010. godine i bazira se na razvoju sledećih tehnologija:
* jeftinih i unapređenih senzora i izvršilaca,
* jeftinih mikroprocesora,
* širokopojasnih mrežnih komunikacionih infrastruktura,
* oblak-servera i
* analitike u okviru velikih podataka (big data analytics).
 Sa povećavanjem količine podataka u poljoprivredi raste potreba za uvođenjem nekog vida automatizovane manipulacije podacima kako bi se izvukle korisne informacije upotrebljive u sistemu odlučivanja. Novi algoritmi su razvijeni da bi pretvorili podatke u korisne informacije, optimizovali proizvodnju i smanjili rizik proizvodnje. U principu, količina podataka koja je do danas generisana sa polja ne može se okarakterisati kao velika (big data). 
 Ovaj koncept je još poznat i po nazivima Digitalna poljoprivreda (Digital agriculture) ili Pametna poljoprivreda (Smart agriculture), a uveden je kada su se telematika i upravljanje podacima počeli kombinovati sa već poznatim konceptom precizne poljoprivrede, poboljšavajući tačnost operacija.Poljoprivrednicima je omogućeno da prate operacije u realnom vremenu na kontrolnoj tabli i donose odluke zasnovane na hipotezi o povećanju finansijskih rezultata.
 Poljoprivreda 5.0
Početak nove ere u poljoprivredi započinje sa masovnim korišćenjem robotskih sistema u različitim operacijama u polju uz podršku internet stvari (Internet of ThingsIoT), samohodnih autonomnih uređaja (roboti i bespilotne letelice) i veštačke inteligencije. Sa novim okolnostima u poljoprivredi, koje se ogledaju u rapidnom smanjenju raspoložive radne snage, pojavili su se izazovi u pravovremenom obavljanju agrotehničkih operacija. Jedan od načina da se premoste pomenuti problemi jeste uvođenje robota i bespilotnih letelica (više o bespilotnim letelicama u poglavlju Error! Reference source not found.). Roboti u poljoprivredi su prisutni već duže vreme, npr. na stočarskim farmama gde se muža krava može potpuno automatizovati korišćenjem robotskih uređaja (slika 1.5). Takođe, postoje robotski sistemi za branje plodova u objektima zaštićenog prostora (slika 1.6), koji se sa velikim uspehom koriste samo ukoliko je konfiguracija biljaka (uzgojni oblik, oblik i boja ploda) i objekta unapred prilagođena radu robotske platforme. Međutim, još uvek postoji mnogo "praznog prostora" u razvoju robotskih platformi za potrebe poljoprivrede, tj. njihova primena je veoma ograničena, pre svega zbog proizvodne cene i nepredvidivog ambijenta u kojem treba da operišu