GEOPOZICIONIRANJE U POLJOPRIVREDI
 Sistem globalnog pozicioniranja primenom orbitalnih satelita (GPS) otvorio je vrata široj primeni precizne poljoprivrede. S obzirom na to da je biljna proizvodnja povezana s velikim površinama, potreba za određivanjem prostorne lokacije u vidu geografske adrese (širina i dužina) neophodnaje da bi se aktivnosti mogle izvoditi prema unapred prostorno definisanim protokolima. Sve što dolazi sa polja kao podatak, ukoliko sadrži geografsku adresu, ima višestruko veću upotrebnu vrednost u daljoj analizi. Postoji širok spektar alata za satelitsku navigaciju i geopozicioniranje koji su namenjeni različitim agronomskim situacijama, od uzorkovanja useva/ zemljišta do autonomnog navođenja vozila.
 Globalni navigacioni satelitski sistem (GNSS) standardni je industrijski izraz za satelitske navigacione sisteme koji pružaju geoprostorno pozicioniranje na Zemljinoj ili blizu njenepovršine.
Dok je termin GPS ušao u moderni jezik kao pojam koji se povezuje s navigacijom, zapravo je GPS nosilac američkog globalnog satelitskog sistema pozicioniranja NAVSTAR. GPS (Global Positioning System) trenutno je jedini potpuno funkcionalan globalni satelitski navigacioni sistem, koji se sastoji sad već od 33 satelita, raspoređenih u orbiti Zemlje i koji šalju radio-signal na površinu Zemlje. GPS prijemnici, na osnovu ovih radio-signala mogu da odrede svoju poziciju. GPS projekat je lansiralo 1973. ministarstvo odbrane SAD. Prvobitno je bio korišćen u vojne svrhe, a potom od 1980-ih i za civile. Devedestih jeSAD degradiraosignalzbog čega je bio neupotrebljiv u preciznoj poljoprivredi. U maju 2000. god. ukinutaje "selektivna pristupačnost" GPS signala, čime je greška pozicioniranja značajno smanjena i omogućena je puna implementacija precizne poljoprivrede. OsimGPS navigacionog sistema, postoje i drugi koji nemaju toliku zastupljenost shodno broju satelita (tabela 1.1).Široko prihvatanje GPS prijemnika tokom proteklih 10-15 godina od strane nevojnih korisnika podstaklo je razvoj nove generacije GNSS, nazvane GNSS-2 sistemi, koji imaju veći fokus na civilnu primenu. Glavna razlika između sistema GNSS-1 i GNSS-2 je kvalitet radio-signala. Ukoliko se koristi GNSS-1 za dobijanje povišene tačnosti pozicioniranja za civilne korisnike, potreban je drugi signal (diferencijalni korekcioni signal). GNSS-2 sistemi će imati povećanu tačnost bez diferencijalnog signala i nosiće informacije na više frekventnih opsega. Kao i globalni sistemi, postoji nekoliko regionalnih satelitskih navigacionih sistema u funkciji (npr. BeiDou Kina) ili u fazi razvoja (npr. QZSS, Japan i IRNSS, Indija). Ovi regionalni sistemi imaju tendenciju da koriste konstelaciju geostacionarnih satelita,