S/A utiče na korisnike koji primaju samo nekorigovani GPS signal. Prijemnici koji primaju diferencijali signal (više u daljem tekstu) nisu bitno opterećeni putem S/A. 
TAČNOST/PRECIZNOST GPS PRIJEMNIKA
 Često se među korisnicima javlja zabuna oko termina tačnosti i preciznosti GPS prijemnika. Pod pojmom tačnosti se podrazumeva odstupanje generisane GPS adrese (lokacije) od apsolutno tačne i ona se ne odnosi na ponovljivost u vremenskom domenu (slika 1.6),dok je preciznost termin koji podrazumeva pomerenostizmereneGPS koordinate u odnosu na prethodno generisane i to ne mora biti u korelaciji sa tačnošću. To znači da prijemnici koji daju tačnije koordinate ne moraju biti istovremeno i precizni.Takođe, kada se radi o numeričkim podacima GPS koordinata, neki prijemnici definišu lokacije brojevnim izrazom koji ima manje ili više decimala. Na primer, ako imamo zapis u decimalno izraženim stepenima (19,123E, 45,123N), ne možemo proceniti na osnovu broja decimala koliko je podatak tačan (koliko koordinate odstupaju od apsolutno tačnih), ali možemo da kažemo koliko je precizno izražena koordinata. 

Slika 1.6.Slikovni prikaz razlike u tačnosti i preciznosti GPS merenja
TIPOVI GREŠKE GPS-A
Ocenjivanje kvaliteta rada GPS prijemnika zavisi od primenjenih kriterijuma i namene (operacije) uređaja. Neki radovi u poljoprivredi prilikom kojih se primenjuje GPS navigacija zahtevaju visoku apsolutnu tačnost pozicioniranja, a neki samo relativnu. Apsolutna greška se u literaturi naziva još i statička greška, dok se relativna naziva dinamičkagreška (ISO, 2009). Kada se govori o sistemima za navigaciju poljoprivrednih mašina, pod pojmom greške podrazumeva se maksimalno poprečno odstupanje trenutne linije vođenja od izabrane (Adamchuk et al., 2007) u periodu između dva prohoda (pass-to-pass). Važnost provere dinamičke i statičke tačnosti uređaja za navigaciju u poljoprivredi potvrđuju studije više autora (ION, 1997; Stombaugh et al., 2002; Han et al., 2004; Borgelt et al., 1996; Stoll i Kutzbach, 2000