Senzori imaju široku primenu u svakodnevnom životu: kod ekrana osetljivih na dodir, kod vrata i elevatora u javnim objektima, kod osvetljenja i alarma i mnogih drugih uređaja. 
 Senzori su suštinska veza između procesa i dela za obradu informacija (neki mikroračunar -PLC, slika 1.2). PLC (Programmable Logic Controller) programabilni je logički kontroler, odnosno mikroračunar koji izvršava upravljačke algoritme. 
 Klasifikacija senzora
 Senzori se mogu klasifikovati po različitim kriterijumima:
* po veličinama koje mere (tabela 1.1),
* tipovima signala i interfejsa,
* osobinama i karakteristikama,
* klasi kvaliteta,
* principu rada,
* tehnologiji proizvodnje,
* poljima primene i
* ceni.
Tabela 1.1. Klasifikacija senzora po merenim veličinama
Klasa
Merena veličina
Mehaničke veličine

Pomeraj, ugao, nivo, nagib

Brzina, ubrzanje, vibracije, protok

Sila, pritisak, obrtni momenat

Masa, gustina, viskoznost

Brzina zvuka, buka, frekvencija zvuka
Termalne veličine
Temperatura kontakta, temperatura zračenja
Električne veličine

Napon, struja, električna snaga

Otpornost, impedansa, kapacitivnost, induktivnost

Magnetno polje, električno polje
Hemijske i fizičke veličine

Phvrednost, vlažnost, toplotna provodljivost

Sadržaj suspendovane materije, sadržaj prašine

Molekuli gasa, molekuli tečnosti, molekuli čvrstih tela

Jačina svetlosti, talasna dužina, boja
Senzori se mogu podeliti prema izlaznoj veličini na analogne i digitalne (slika 1.3). Kod analognih senzora odziv je u obliku kontinualnog analognog signala predefinisanog tipa i opsega (slika 1.4). Prednost im je to što imaju veću rezoluciju merenja,zahvaljujući čemupružaju detaljnije informacije o procesu nego diskretni senzori. Nedostaci su im veća kompleksnost u poređenju sa digitalnim senzorima, veća podložnost uticaju šuma itd. U analogne senzore spadaju akcelerometri, žiroskopi, senzori pritiska, senzori svetlosti, zvučni senzori i temperaturni senzori