aktivnosti su doprinele smanjenju incidenata u Vojvodini tokom 2013. godine i povećanju broja rešenih postupaka povodom zločina iz mržnje kao i povećanju broja optužnica. Broj incidenata u kojima su žrtve bili Mađari smanjio se sa 67.8% u 2011. godini na 43.7% u 2012. godini. U toku perioda nakon podnošenja Trećeg izveštaja o primeni Okvirne konvencije Ministarstvo unutrašnjih poslova je preduzelo mere integracije pripadnika nacionalnih manjina, posebno žena, u redove policije. Ministarstvo je posebno sprovodilo projekat Podrška inkluziji nacionalnih manjina u redove policije kroz primenu multilingvalnih kampanja o inkluziji i organizovanje foruma u sredinama gde žive nacionalne manjine kako bi se pripadnici nacionalnih manjina ohrabrili da se prijave u policijske redove. 
U pogledu brutalnog postupanja policije prema pripadnicima nacionalnih manjina na koje se ukazuje u Trećem izveštaju, Republika Srbija navodi da je postupak u kome se ispituju pritužbe na rad policije uređen posebnim propisima. Taj postupak se u Komentaru Vlade detaljno opisuje uz navođenje da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne raspolaže informacijom o broju postupaka po pritužbi pripadnika nacionalnih manjina na rad službenika policije jer se o tome ne vodi posebna evidencija ali da je svaka pritužba razmotrena odgovorno i skladu sa Zakonom uz jednak tretman svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. U Komentaru se posebno navodi da Sektor unutrašnjih poslova (koji je pozicioniran u okviru Policije) nije podneo nijednu krivičnu prijavu protiv pripadnika policije jer nisu utvrđene indicije da postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo zbog nacionalne netrpeljivosti i mržnje. Takođe, ni u jednom postupku nije utvrđeno nepravilno postupanje službenika policije, a kako se u Komentaru navodi, jedan od prioriteta Ministarstva unutrašnjih poslova je rešavanje slučajeva povodom krivičnih dela izvršenih prema pripadnicima nacionalnih manjina i u tom kontekstu Sektor unutrašnjih poslova policije vrši detaljne provere pritužbi zbog mogućih zloupotreba i prekoračenja policijskih ovlašćenja.
3.4. Ravnopravno učešće u javnim poslovima i političkom životu. 
Ustav propisuje da pripadnici nacionalnih manjina, pod uslovima kao ostali građani, imaju pravo da učestvuju u javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije kao i da mora da se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina prilikom zapošljavanja u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave. Zakon o zaštiti manjina propisuje da se prilikom zapošljavanja u javnim službama, uključujući i policiju, mora voditi računa o nacionalnom sastavu stanovništva (čl. 21). Ne postoje, međutim, evidencije o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnim poslovima. Iako se čini da vođenje takvih evidencija ne bi bilo u skladu sa slobodom izražavanja nacionalne pripadnosti koju jemče Okvirna konvencija, Ustav i Zakon o zaštiti manjina, Republika Srbija bi ipak imala obavezu da pokuša da sakupi i evidentira ove podatke, posebno iz razloga što se evidencije o nacionalnom sastavu stanovništva već vode za druge potrebe (npr. radi utvrđivanja da li se ostvaruje pravo na službenu upotrebu manjinskih jezika). Kako je Republički zavod za statistiku prikupio podatke o nacionalnoj pripadnosti građana u svemu u skladu sa zakonom (uz pouku da građani nisu dužni da se izjašnjavaju o nacionalnoj pripadnosti