U aprilu 2014. godine gradska uprava grada Beograda izdala je saopštenje u kojem je rečeno da će uprkos teškoj finansijskoj situaciji u gradskom budžetu nastaviti da pomažu zaposlenim i nezaposlenim porodiljama, ali je visina novčanih davanja smanjena. Novom odlukom o dodatnim oblicima zaštite porodilja na teritoriji grada Beograda zaposlene porodilje od 25. aprila dobijale su 10.000 dinara, a nezaposlene 20.000 dinara. 
U saopštenju je navedeno i da su Sekretarijat za socijalnu zaštitu i stručne službe revidirale raniju odluku grada Beograda i odredile nove iznose novčanih pomoći korisnika. Porodilja pravo na jednokratno novčano davanje ostvaruje podnošenjem zahteva uz koji je potrebno da podnese izvod iz matične knjige rođenih za dete, ličnu karta, izvod iz matične evidencije Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, izvod iz matične knjige venčanih, ličnu kartu supruga ili vanbračnog partnera, prijavu prebivališta za maloletno izdržavano dete ili decu, kao i potvrda o prihodima domaćinstva isplaćenih u prethodna tri meseca. 
Potreba za podnošenjem velikog broja dokumenata uz zahtev za novčanu po-moć pravda se namerom da se adekvatnije utvrdi socijalni status podnosioca zahteva i ravnomernija i pravednija raspodela ograničenih sredstava.
Imajući u vidu posebno osetljivu kategoriju korisnika usluge novčane po-moći, ovako mala pomoć, pogotovo za nezaposlene, ipak ne osigurava adekvatni životni standard porodilja i njihovih porodica, što je primarni cilj ove vrste podrške. 
16. Pravo na obrazovanje.
16.1. Opšte.
Ustav Republike Srbije propisuje da svako ima pravo na obrazovanje i da je osnovno obrazovanje obavezno. Osnovno i srednje obrazovanje su besplatni. (čl. 71). Ustav propisuje i da svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju, kao i da država omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom. 
Vlada Republike Srbije je sredinom 2012. godine usvojila Strategiju razvoja obrazovanja do 2020. godine. Strategija u fokusu ima povećanje kvaliteta, pra-vednosti i efikasnosti obrazovnog sistema. Strategijom se između ostalog, definišu mere za rano napuštanje obrazovanja, definiše se politika obrazovanja u skladu sa potrebama tržišta rada, i predviđa se celovita podrška inkluzivnom obrazovanju i uključivanju dece iz marginovalizovanih grupa. Jedna od primedbi na Strategiju je to što se u njoj ne spominje obrazovanje o ljudskim pravima i pravima deteta, iako je ona nastala nakon date preporuke UN Komiteta za prava deteta da se ova prava uvrste u školske programe. 
Ni tokom ove godine nije došlo do uvođenja ove teme u redovni nastavni program, tako da obrazovanje o pravima deteta i dalje nije dostupno svoj deci. 
Elementi obrazovanja o ljudskim pravima i pravima deteta, dati su u okviru predmeta Građansko vaspitanje, koji ima status izbornog predmeta koji ne pohađaju svi učenici.