13.6. Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih.
U slučaju da zaposleni smatra da mu je neko pravo na osnovu radnog odnosa uskraćeno ili povređeno, može se obratiti inspekciji rada koja vrši nadzor nad primenom ZOR (čl. 268-272 ZOR), pokrenuti spor pred nadležnim sudom (čl. 195 ZOR) ili može, zajedno sa poslodavcem, da iznese sporna pitanja pred arbitražu (čl. 194 ZOR). Na rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova primenjuju se i odredbe Zakona o mirnom rešavanju sporova.
Međunarodna organizacija rada uspostavila je opšte principe i smernice za države članice u domenu rešavanja radnih sporova, kojima se pre svega promoviše koletivno pregovaranje i rešavanje radnih sporova kroz pomoć strankama da sami u sporu nađu rešenje ili da se obrate arbitru za pomoć u rešavanju spora. Međutim, Republika Srbija nije ratifikovala sve konvencije i preporuke kojima bi u skladu sa međunarodnim standardima mogli da se rešavaju radni sporovi. Tako npr. nije ratifikovana Konvencija o kolektivnom pregovaranju 151 i 154, iako je važnost ovih konvencija istaknuta i u Dokumentu programa dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju 2013-2017. Ovaj dokument ističe neophodnost da se socijalnim partnerima pomogne da delotvorno ostvare pravo na kolektivno pregovaranje i u privatnom i u javnom sektoru kroz primenu usklađenih struktura i mehanizama. Samo učešće svih može dati legitimnost procesu donošenja odluka. 
U Srbiji je još 2004. godine usvojen Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova kao jedna od mera prevencije nastanka radnih sporova. Sprovedeno istraživanje u okviru projekta Socijalni partneri zajedno u podršci mirnog rešavanja radnih sporova, ukazalo je da su različiti faktori i okolnosti uticali da ovaj institut ostane nedovoljno vidljiv i afirmisan i nakon devet godina od početka njegove primene. 
Postojeća ograničenja, nastala usled neinformisanosti i nepoverenja zaposlenih i poslodavaca, slabe vidljivosti Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova i nekih nedostataka u samom zakonu, uticala su da sudska zaštita i dalje ostane primaran oblik zaštite radnih prava. I pored mnogobrojih prednosti, institut alternativnog mirnog rešavanja radnih sporova nije uspeo da se postavi kao povoljniji i češće korišćeni mehanizam od sudske zaštite. Iz tog razloga i u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2014. godinu naglašena je potreba dodatnog jačanja Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. 
Nadzor nad sprovođenjem odredaba zakona ima inspekcija rada ali pored ove inspekcije postoje i druge koje se bave nadzorom u oblastima koje imaju direktne posledice po položaj zaposlenih (čl. 268-272). 
Značajna novina koju donosi novi Zakon o radu je tačno utvrđivanje ovlašćenja inspektora rada u vršenju inspekcijkog nadzora. U postupku inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da: vrši uvid u pojedinačne i opšte akte, evidenciju i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja relevantnih činjenica, utvrđuje identitet lica i uzima njihove izjave, vrši kontrolu da li je izvršena obavezna prijava na socijalno osiguranje, a na osnovu podataka i