odlučivanja savetnika. Najveći propust zakonodavca je što ne postoji definisan žalbeni postupak. 
Kancelarija za zaštitu prava pacijenata u Beogradu je osnovana Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o Gradskoj upravi grada Beograda u decembru 2013. godine, ali je već u aprilu 2014. godine novom Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o Gradskoj upravi grada Beograda izbrisana tačka 7a kojom je uvedena kancelarija za zaštitu prava pacijenata, kao i član 79a. Istim aktom je u članu 67 dodat stav 2 kojim se nadležnost Sekretarijata za zdravstvo proširuje na koordinaciju rada savetnika. Ovo rešenje je veoma loše jer su članovi Saveta zaposleni u Sekretarijatu za zdravstvo. Na ovaj način dovodi se u pitanje objektivnost u postupanju prilikom odlučivanja o žalbama na odgovore savetnika. Kancelarija za zaštitu prava pacijenata je počela sa radom u januaru 2014. godine i predstavlja posebnu organizacionu jedinicu Gradske uprave grada Beograda. Kancelarija se nalazi u Tiršovoj br.1 i nadležna je za celu teritoriju grada Beograda. Da bi se obezbedila adekvatna zaštita prava pacijenata u kancelariji bi trebalo da bude zaposleno 17 savetnika (kriterijum: 17 gradskih opština). Ipak, grad Beograd nije obezbedio uslove da zaštita prava pacijenata bude efikasna jer u kancelariji radi samo četiri savetnika. 
Još uvek ne postoje objavljeni izveštaji i rezultati rada savetnika i Saveta. 
Prema Zakonu o pravima pacijenata (čl. 42, st. 2) Savet je dužan da godišnji izveštaj dostavi Zaštitniku građana, pa će se prve informacije za 2014. godinu dobiti u martu 2015. godine. Pokrajinski Zaštitnik građana je objavio izveštaj o radu savetnika u prvih šest meseci na teritoriji APV. Najčešće povrede prava su: pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, pravo na kvalitet pružanja zdravstvenih usluga i pravo na poštovanje pacijentovog vremena. Najviše zabrinjava podatak da je mnogo veći broj neosnovanih prigovora (61%) u odnosu na broj osnovanih (39%). Posebno je ukazano da informacije o savetnicima nisu dovoljno vidljive, da je potrebna dodatna edukacija savetnika i da pacijenti nisu upoznati sa svojim pravima. 
Zaštitnik građana je objavio u svom godišnjem izveštaju podatke o aktivnostima vezanim za zaštitu u oblasti zdravstvenog sektora, promenama u zakonodavstvu, ocenu stanja u zdravstvenom sistemu i preporuke. Najznačajnije rezultate Zaštitnik građana je imao u pogledu: predloga i sugestija o Nacrtu zakona o pravima pacijenata, odlaganju zamena postojećih isprava o zdravstvenom osiguranju i upozorenja na postojanje zloupotrebe dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama. U 
Izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti konstatuje se da najveća socijalna distanca postoji prema LGBT osobama i osobama koje žive sa HIV-om. U odnosu na ukupan broj podnetih pritužbi 16,3% je na osnovu zdravstvenog stanja. Najveći broj pritužbi (64) podnela je nevladina organizacija protiv stomatoloških ordinacija koje su odbile da zakažu preglede osobi koja živi sa HIV-om. Prema Izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zdravstvene ustanove i ustanove zdravstvenog osiguranja pripadaju grupi institucija koje vode zbirke podataka sa veoma osetljivim informacijama. Zbog toga je veoma važno ukazati da se često dešava da za obradu podatak