u Srbiji još uvek ne postoji takva evidencija, ali bi bilo važno da se ova obaveza što pre uvede. 
3. Nacionalne manjine i manjinska prava.
3.1. Opšte.
Republika Srbija je ratifikovala najvažnije međunarodne dokumente u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina među kojima su Okvirna konvencija Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina (Okvirna konvencija), Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima i Pakt o građanskim i političim pravima Ovi dokumenti, međutim, sadrže samo norme koje su programskog karaktera i kojima se definišu ciljevi koje države treba da dosegnu. Odredbe sadržane u ovim instrumentima se teško mogu neposredno primenjivati. Stoga se do realizacije ciljeva postavljenih u međunarodnim dokumentima dolazi pre svega putem usvajanja odgovarajućih zakona i mera politike Vlade. 
Srbija je u martu 2013. godine podnela Treći periodični izveštaj Generalnom sekretaru Saveta Evrope u skladu s obavezom iz člana 25 Okvirne konvencije. 
U skladu sa članom 26 Okvirne konvencije, Komitet ministara Saveta Evrope ima krajnju odgovornost u monitoringu primene Okvirne konvencije tako što usvaja rezoluciju koja se odnosi na konkretnu državu. Rezolucija se u velikoj meri bazira na mišljenju Savetodavnog komiteta Saveta Evrope za primenu Okvirne konvencije. Krajem novembra 2013. godine Savetodavni komitet je usvojio mišljenje o Trećem izveštaju koje je dostavljeno nadležnim organima Srbije i objavljeno 23. juna 2014. godine. Generalni zaključak Savetodavnog komiteta je da je Srbija uložila značajne napore radi poštovanja prava pripadnika nacionalnih manjina i razvoja antidiskriminacione politike. Ipak, sveobuhvatni i strateški pristup integraciji nacionalnih manjina u srpsko društvo i dalje nedostaje i međuetnički odnosi su još uvek zabrinjavajuće pitanje. Ksenofobija i netolerancija usmerena ka pripadnicima manjina, kao i rasistički napadi, i dalje su prisutni u srpskom društvu. Prema mišljenju Savetodavnog komiteta, Srbija je nastavila konstruktivan pristup monitoringu Okvirne konvencije. Komitet pozdravlja to što su konsultovani predstavnici nacionalnih manjina u pripremi Trećeg periodičnog izveštaja, ali izražava žaljenje zato što je došlo do promena u nivou odgovornosti za pitanja manjina tako što je Ministarstvo za ljudska i majinska prava postalo Kancelarija za ljudska i manjinska prava u 2012.764 Vlada Republike Srbije, odnosno Kancelarija za ljudska i manjinska prava, dostavila je Savetu Evrope svoje Komentare o trećem mišljenju Savetodavnog komiteta o primeni Okvirne konvencije koji su objavljeni zajedno sa Trećim mišljenjem Savetodavnog komiteta.
Ustav Republike Srbije sadrži niz odredaba kojima se štite kolektivna i indi-vidualna prava pripadnika nacionalnih manjina (glava II, treći deo). Ustavne odredbe o nacionalnim manjinama u velikoj meri prate odredbe iz Okvirne konvencije. 
Postoje pojedine odredbe u Ustavu koje, međutim, zaslužuju kritiku, ne zbog toga što su u suprotnosti sa odredbama međunarodnog prava, već zbog neprikladnog tretiranja društvene stvarnosti u Srbiji. Naime, Ustav definiše Republiku Srbiju kao državu srpsko