ustanova. On ne određuje šta su dozvoljeni izvori školskih prihoda, finansijska kontrola školskih prihoda nije dovoljno jaka da bi bila adekvatna i savladala nivo priliva sopstvenih sredstava u sistem. 
Prema izveštaju o samoproceni integriteta organa javne vlasti u Republici Srbiji, najveći rizik po integritet prosvetnog sistema nalazi se u oblasti etike i ličnog integriteta. Kao najzastupljeniji rizici na nivou sistema, prepoznati su neodređivanje lica zaduženih/odgovornih za vođenje evidencije poklona funkcionera i za evidenciju poklona zaposlenih. 
Prema Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2014. godinu poboljšan je kvalitet u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja, mada se konstatuje da još nije usvojen akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine. Ukazuje se i na slab napredak u reformi sistema stručnog obrazovanja, koji ne odgovara potrebama tržišta rada i potrebu da se racionalizuje broj stručnih škola i uvede veći broj novih obrazovnih profila koji su relevantniji za tržište rada. Evropska komisija takođe upozorava da ne postoji efikasni sistem priznavanja diploma, što predstavlja ozbiljnu prepreku diplomcima za dalje školovanje i zapošljavanje. Komisija konstatuje i da je usvajanjem novog Zakona o visokom obrazovanju, regulisan postupak akreditacije, pristup državljana EU visokom obrazovanju, priznavanje diploma stečenih u inostranstvu i uspostavljen je registar doktorskih disertacija, čime se povećava transparentnost sticanja najviših univerzi-tetskih diploma u zemlji. 
16.2. Zakonodavni okvir i praksa sprovođenja zakona iz oblasti  obrazovanja.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obezbeđeni su preduslovi za nesegregirano uključivanje dece u obrazovanje i kontinuirano školovanje, produženo je trajanje obaveznog i besplatnog pripremnog predškolskog programa sa šest na devet meseci, zakonski je regulisan inkluzivan pristup obrazovanju i predviđeni su mehanizmi podrške za decu i nastavno osoblje. Stupanjem na snagu ovog zakona Republika Srbija započela je prvi korak ka unapređivanju dostupnosti obrazovanja kroz pravedniju upisnu politiku čime se obezbeđuje povećanje nivoa uključenosti dece sa smetnjama u razvoju i marginalizovanih grupa u sistem obrazovanja. Na ovaj način zakonom su propisane i mere i instrumenti koji omogućavaju da se svakom detetu sa smetnjama u razvoju prilagodi program po kome će učiti i napredovati u društvu svojih vršnjaka. Međutim, i pored unapređenog pravnog i institucionalnog okvira problem u praksi predstavlja implementacija zakona i mehanizmi kontrole. 
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pristupilo je analizi svih zakona u oblasti obrazovanja koja je sprovedena u saradnji sa različitim akterima, uključujući i Agenciju za borbu protiv korupcije. Formirana je i Koordinaci-ona grupa za unapređenje normativnog okvira u prosveti, koja se od početka 2013. i tokom 2014. godine na više sastanaka bavila proučavanjem sistemskih zakona, posebnih zakona kojima se uređuju specifičnosti pojedinih nivoa obrazovanja i Zakonom o visokom obrazovanju. Izrađene s