Prema Trećem mišljenju Savetodavnog komiteta značajan izazov još uvek predstavlja nastava na manjinskim jezicima. Nastava na manjinskim jezicima je dostupna na albanskom, hrvatskom, mađarskom, rumunskom i slovačkom u predškolskim, osnovnim i srednjim školama i na bugarskom i rumunskom u osnovnim i srednjim školama. Nastavu, ipak, otežava otpor pojedinih direktora, nedostatak političke volje da se primenjuje zakon na lokalnom nivou i nedostatak adekvatnih udžbenika. Vlasi i Romi su podstaknuti da izvrše standardizaciju svog jezika. 
Veliki deo udžbenika na albanskom, bugarskom, hrtvatskom, češkom, mađarskom, rumunskom, slovenačkom, rusinskom i ukrajinskom jeziku je odobren za upotrebu u nastavnom programu ali ipak mnogi od tih udžbenika su predviđeni samo za učenje srspkog kao drugog jezika a ne za nastavu na jeziku nacionalnih manjina. 
Savetodavni komitet preporučuje Srbiji da osigura raspoloživost udžbenika na jezicima nacionalnih manjina koji odražavaju njihove potrebe i naglašava da nizak tiraž udžbenika i različite administrativne prepreke ne treba da stoje na putu ostvarivanja tog cilja, kao i da je potrebno da se obuče nastavnici za jezike nacionalnih manjina i za održavanje nastave na tim jezicima. Savetodavni komitet pozdravlja to što se situacija u pogledu priznavanja diploma izdatih od obrazovnih institucija na Kosovu popravlja iako nisu svi problemi rešeni, kao i otvaranje novih grana fakulteta na jugu Srbije.
3.5.4. Pravo na potpuno i nepristrasno informisanje na jeziku nacionalne manjine.
Pravo na potpuno i nepristrasno informisanje pripadnika nacionalnih manjina je ustavna kategorija a posebno je garantovano i Zakonom o zaštiti manjina koji propisuje da će država u programima radija i televizije javnog servisa obezbediti informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jeziku nacionalne manjine. 
Savetodavni komitet je u Trećem mišljenju o primeni Okvirne konvencije istakao da opstanak manjinskih medija u velikoj meri zavisi od spoljne podrške, što dovodi do toga da lokalne vlasti i nacionalni saveti često finansiraju medije čiji su vlasnici. To može da rezultira brojnim pitanjima u vezi sa izdavačkom odnosno političkom nezavisnošću medija i pluralizmom mišljenja koje se plasira u medijima. Ova situacije je i posledica toga što nacionalni saveti, kao izabrana tela, često postupaju kao privatni vlasnici medija u ostvarivanju svojih osnivačkih prava. 
Savetodavni komitet predlaže Srbiji da se saveti nacionalnih manjina konsultuju u procesu donošenja zakona koji reguliše privatizaciju medija gde treba voditi računa da ne dođe do smanjenja ponude emitovanja na jezicima manjina. Takođe, pitanja u vezi sa ulogom nacionalnih saveta u medijima treba da se reše uz punu konsultaciju nacionalnih saveta. Javni radio i televizija su dostupni na devet jezika manjina u Vojvodini i postoji nekoliko nedeljnih programa na romskom jeziku na nacionalnoj televiziji. Ipak, izvan Vojvodine, finansijska podrška za štampane medije zavisi od sporadičnih donacija u okviru konkursa koje raspisuje Ministarstvo kulture i informisanja. Lokalna zajednica i drugi emiteri obezbeđuju radio i televizijsko emitovanje na tri dodatna jezika manjina. Međutim, postoje problemi zbog nedovoljnog kadra i nedovoljno obrazovanih novinara.