kampanja romskog civilnog sektora. Sa druge strane manja izlaznost u odnosu na prethodne izbore može biti pokazatelj političke pasivizacije dela populacije koji ionako slabo ostvaruje pravo na političku participaciju ili nedostatak poverenja u nacionalni savet kao instituciju. 
Tokom trajanja kampanje za izbore Ženska romske mreža je ukazala na postojanje rodne neravnopravnosti u predstavničkim telima Republike Srbije i isključivanje izabranih članica iz procesa donošenja odluka, uprkos Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji propisuje kvotu za manje zastupljen pol, a koji je donet, između ostalog, da bi se ispravilo dotadašnje isključivanje žena.
Uprkos postojanju programa stažiranja za mlade Rome i Romkinje, čiji je cilj ostvarivanje ravnomerne zastupljenosti nacionalnih manjina u javnoj upravi, broj zaposlenih Roma u javnoj administraciji i dalje ostaje zanemarljivo mali. 
Iako programi stažiranja daju šansu mladim pripadnicima nacionalnih manjina da steknu iskustvo u radu državnih organa, i to na pitanjima koji ih se direktno tiču, ovaj program ne vodi ka mogućnosti trajnog zaposlenja u državnoj upravi i povećanju zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina. 
Od izuzetne važnosti za ostvarivanje kolektivnih prava romske nacionalne manjine jeste usvajanje odluke o standardizaciji romskog jezika od strane Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ali kakvi će praktični dometi ove odluke biti za ostvarivanje prava na upotrebu jezika, informisanje, obrazovanje i negovanje romskog jezika, tek ostaje da se pokaže. 
Zаkonske odredbe zа upisivаnje "prаvno nevidljivih licа" sprovode se i dаju ohrаbrujuće rezultаte ali i dalje nedovoljno brzo i efikasno. Do sada je više od 20.000 Roma upisano u matične knjige. Zаkonske odredbe kojimа se omogućаvа dа se centri zа socijаlni rаd koriste kаo privremenа аdresа zа potrebe prijаvljivаnjа, nedosledno se primenjuju širom zemlje.
4.2. Diskriminacija Roma.
Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2013. do 2018. godine na više mesta ističe izloženost romske zajednice u Srbiji, a pogotovu njenih najranjivijih pripadnika - dece, žena, interno raseljenih lica, pravno nevidljivih lica - različitim oblicima diskriminacije, prevashodno verbalnim i fizičkim napadima, oštećenju objekata i segregaciji. Stoga, Strategija u delu koji se odnosi na nacionalne manjine, zasebno analizira položaj Roma (odeljak 4.2.2.3), sadrži posebne mere (mere 4.2.4 tačke 10-13) i ciljeve (odeljak 4.2.5.4) koji se odnose na romsku nacionalnu manjinu. 
Svakako najznačajniji doprinosi u prevenciji i zaštiti od diskriminacije i dalje daje kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. 
Česta je diskriminacija Roma i pri zapošljavanju. Tako je u jednom slučaju Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, utvrdila diskriminacija Romkinje u postupku zasnivanja radno