У смислу правила процесног управног права, правна помоћ обухвата пружање помоћи иностраним органима, под условима узајамности. С тим у вези, установљено је правило да домаћи орган пружа помоћ иностраном органу када је то законом одређено или како инострани орган затражи ако то није супротно домаћем јавном поретку.

1. СТРАНКА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ И ЊЕНО ЗАСТУПАЊЕ.
	
1.1. Појам странке.

	Странка у управном поступку јесте физичко или правно лице чија је управна ствар предмет управног поступка и свако друго физичко или правно лице на чија права, обавезе или правне интересе може да утиче исход управног поступка. Такође, странка у управном поступку може да буде и орган, организација, насеље, група лица и други који нису правна лица, под условима под којима физичко или правно лице може да буде странка, или кад је то одређено законом. 
	Заступници колективних интереса и заступници ширих интереса јавности, који су организовани сагласно прописима, могу да имају својство странке у управном поступку ако исход управног поступка може да утиче на интересе које заступају. 

1.2. Процесна способност.

	Да би неко могао да буде странка у поступку, поред специјалног услова који се односи на везу тог лица са конкретном управном ствари мора да испуни опште услове који се односе на правну и процесну (пословну) способност. И док правна способност, која значи способност лица да буде носилац права и обавеза и која се стиче рођењем (у законом прописаним случајевима и пре рођења, као нпр. nasciturus), није прецизирана Законом о општем управном поступку, процесна способност дефинисана је као способност странке која је потпуно пословно способна да може сама да предузима радње у поступку.
	У вези са процесном способности, потребно је нагласити да наступање смрти физичког лица или престанак постојања правног лица, чија права, обавезе и правни интереси који су предмет конкретне управне ствари не могу да пређу на наследнике, односно правне следбенике, за последицу имају обустављање поступка.

1.3. Заступање странке.
	
	У управном поступку странка не мора принципијелно увек да учествује лично (осим у законом одређеним случајевима када је њено присуство обавезно), већ је могу заступати друга лица.
	Законски заступник заступа странку која није процесно способна, правно лице предузима радње у поступку преко законског заступника или овлашћеног представника који је одређен општим актом правног лица, орган као странка у поступку предузима радње преко овлашћеног представника, организација која није правно лице преко лица које је одређено њеним актом, а насеље, група лица и друге странке које нису правна лица преко лица које овласте, ако друкчије није прописано. С тим у вези, орган пази по службеној дужности у току целог поступка да ли је странка заступана сагласно закону. 
	Привремени заступник се поставља странци: ако није процесно способна, а нема законског заступника; ако правно лице, организација, насеље и друга странка која није правно лице нема овлашћеног представника; ако странку заступа законски заступник чији су интереси супротни интересима странке; ако противне странке заступа исти законски заступник; ако радњу треба предузети према странци чије пребивалиште или боравиште није познато, а нема пуномоћника - све под условом да је ствар хитна, а поступак мора да се спроведе.