а његова последица је обустављање поступка у целини или делимично, о чему орган доноси решење.

1. ПРЕКИД ПОСТУПКА.

	Орган прекида поступак решењем ако: 
          1. законски заступник странке умре или изгуби процесну способност - док се странци не постави привремени заступник или не одреди законски заступник; 
          2. законски заступник физичког лица не показује потребну пажњу у заступању - док орган старатељства не одлучи о томе кога ће поставити за новог законског заступника; 
          3. странку заступа законски заступник чији су интереси супротни интересима странке или ако противне странке заступа исти законски заступник - док орган старатељства не одлучи о томе кога ће поставити за новог законског заступника 
          4. наступе правне последице стечаја - док стечајни управник не ступи у поступак. 
	Жалба против решења о прекиду поступка не одлаже извршење решења, а док је поступак прекинут, не теку рокови за предузимање радњи у поступку, нити рок у коме је орган дужан да изда решење. 

2. ОБУСТАВЉАЊЕ ПОСТУПКА.

	Поступак се обуставља ако орган нађе да нема услова да се даље води, а закон не налаже да се поступак настави. Орган обуставља поступак решењем.

3. ТОК ПОСТУПКА ДО ДОНОШЕЊА РЕШЕЊА.
	
	Управни поступак подразумева низ радњи које се обављају у току поступка, а које имају за циљ утврђивање правно релевантног чињеничног стања на основу којег се одлучује управна ствар и доноси решење (по захтеву странке или по службеној дужности).

3.1. Начин утврђивања чињеница у поступку.

	Орган утврђује чињенице и околности од значаја за поступање у управној ствари. При покретању поступка странка не мора да прибави доказе које може да прибави орган, нити уверења и друге исправе које органи нису дужни да издају. Међутим, ако се не ради о чињеницама које су општепознате, странка је дужна да за своје наводе предложи доказе и да их поднесе органу, ако је могуће. Такође, чињенично стање на коме заснива свој захтев странка је дужна да изнесе тачно, потпуно и одређено. 

3.2. Дужност органа да прибави податке по службеној дужности.

	У складу са одређењем правила о начину утврђивања чињеница у поступку, орган је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид, прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање. Сходно томе, ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак дужан је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се тражени подаци могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року. У поступку који се покреће по захтеву странке орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопходно за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. С тим у вези, у случају када странка у року не поднесе личне податке неопходне за одлучивање органа, захтев за покретање поступка се сматра неуредним