ствари, а ако другостепени орган по жалби сам реши управну ствар, он одлучује и о трошковима првостепеног и другостепеног органа. 
	На накнаду стварних трошкова који су настали у вези са поступком имају право сведоци, а други учесници у поступку - вештаци, тумачи, преводиоци и привремени заступници, имају право на награду. Они су дужни да захтевају накнаду стварних трошкова и награду још при предузимању тражене радње, а најкасније у року од осам дана од предузимања радње, иначе губе та права. С тим у вези, постоји и обавеза овлашћеног службеног лица да их упозори на последице пропуштања да поставе захтев, о чему сачињава службену белешку у записник. 
	Странка може бити ослобођена од плаћања трошкова у целини или делимично само у законом прописаним случајевима: ако не може да сноси трошкове без штете по своје нужно издржавање или нужно издржавање своје породице или ако је то предвиђено потврђеним међународним уговором. О том захтеву се одлучује решењем.
	
1. ПРВОСТЕПЕНИ ПОСТУПАК.

1.1. Покретање поступка и захтеви странака.
	
1.1.1. Начин покретања поступка.

	Поступак се покреће захтевом странке или по службеној дужности. 
	По службеној дужности поступак се покреће кад је то прописом одређено или кад орган утврди или сазна да је, с обзиром на чињенично стање, неопходно да се заштити јавни интерес. Пре покретања поступка по службеној дужности који није у интересу странке орган прибавља информације и предузима радње да би утврдио да ли су испуњени услови за покретање поступка и, ако јесу, доноси акт о покретању поступка (закључак, налог и слично. ). Акт о покретању поступка не доноси се ако орган доноси усмено решење. При покретању поступка по службеној дужности орган узима у обзир и представке грађана и организација и упозорења надлежних органа. Поступак не може да се покрене по службеној дужности у управним стварима у којима по закону или природи ствари поступак може да се покрене само захтевом странке. 

26.1.2. Тренутак покретања поступка.

	Тренутак покретања поступка одређује се у зависности од начина покретања поступка, односно да ли је поступак покренут поводом захтева странке или по службеној дужности, и у оквиру ex officio максиме да ли је поступак који се покреће у интересу или није у интересу странке. 
	Поступак поводом захтева странке сматра се покренутим када орган прими захтев странке, док се поступак по службеној дужности сматра покренутим када орган предузме било коју радњу ради вођења поступка (у случају када је поступак у интересу странке), односно кад је странка обавештена о акту о покретању поступка (у случају када поступак није покренут у интересу странке).
	Поред новина које се односе на обавезу органа да о покренутом поступку по службеној дужности који није у интересу странке донесе акт о покретању поступка, Закон о општем управном поступку детаљније уређује његове саставне делове, који поред осталог садрже позив за усмену расправу и чињенице на основу којих је орган утврдио да су испуњени услови за покретање поступка, о којима се странка може изјаснити. 
	На достављање обавештења странци о акту о покретању поступка прописана је сходна примена одредаба којима се уређује достављање.

26.1.3. Одбацивање захтева странке.

	Одбацивање захтева странке могуће је само у законом прописаним ситуацијама, односно