орган не предузме управну радњу коју је по закону дужан да предузме, изузев у случају ако је управна радња повезана са доношењем управног акта.

1. ПРУЖАЊЕ ЈАВНИХ УСЛУГА.

	Пружање јавних услуга обухвата обављање привредне и друштвене делатности, односно послова за које је законом утврђено да се врше у општем интересу, којима се обезбеђује остваривање права и правних интереса, односно задовољавање потреба корисника јавних услуга, а који не представљају други облик управног поступања. Такође, под пружањем јавних услуга сматра се и обављање делатности, односно послова управе од стране органа, којима се обезбеђује остваривање права и правних интереса, односно задовољавање потреба корисника јавних услуга, а који не представљају други облик управног поступања. Јавне услуге пружају се тако да обезбеде уредно и квалитетно, под једнаким условима, остваривање права и правних интереса корисника јавних услуга и задовољавање њихових потреба, а пружаоцу услуга, који не обезбеђује уредно и квалитетно, под једнаким условима, остваривање права грађана и организација и задовољавање потреба корисника, може се изјавити приговор. 

2. ОСНОВНА ПРАВИЛА ПОСТУПКА.

	Основна правила управног поступка уређују сва она питања која су претходила покретању поступка и току поступка до доношења решења, односно правила без којих се не може покренути или водити управни поступак. 
	Односе се на учеснике у поступку (надлежни орган, овлашћено службено лице, странку и њене заступнике), сарадњу и службену помоћ, општење органа и странака, обавештавање, трошкове поступка и друга питања којима се установљавају основна правила на којима се заснива укупна управнопроцесна структура.

3. УЧЕСНИЦИ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ.

	У теорији управног процесног права разликује се више врста учесника у управном поступку: обавезни учесници, посебни учесници, евентуални учесници и случајни (узгредни) учесници. 
	Обавезни учесници су они без којих се не може покренути и водити управни поступак, а чине их надлежни орган и странка, односно странке и њихови заступници.
	Посебни учесници су они који у управном поступку не штите своја лична права и интересе, већ општи или друштвени интерес, а у ову групу спадају јавни тужилац и јавни правобранилац.
	У случају потребе, у управном поступку могу учествовати и евентуални учесници: сведоци, вештаци и тумачи.
	Остали или случајни (узгредни) учесници су они који немају правни интерес у поступку, већ тај интерес има фактички карактер. То су, на пример, "трећа лица" која располажу одређеном исправом која се може употребити као доказ у управном поступку, денунцијанти (пријавиоци), егзекутори (достављачи или извршитељи) и томе слично.
	Закон о општем управном поступку, у делу учесници у управном поступку, препознаје само надлежни орган и странку и њене заступнике, док евентуалне учеснике налазимо у делу који уређује ток управног поступка до доношења решења. Међутим, овај закон изричито не препознаје посебне учеснике и случајне (узгредне) учеснике.

4. НАДЛЕЖНОСТ ОРГАНА.
	
4.1. Стварна и месна надлежност.

	Закон о општем управном поступку разликује два врсте надлежности - стварну и месну надлежност.