одлагање извршења странци нанело ненадокнадиву штету или теже угрозило јавни интерес. 
	Одрицање од права на жалбу. Странка може да се одрекне права на жалбу од када је обавештена о решењу до истека рока за жалбу. При томе, ако је у поступку учествовало више странака и лице коме је одбијен захтев за признавање својства странке у првостепеном поступку, решење постаје коначно и правноснажно тек када се сва та лица у овом року одрекну права на жалбу. Одрицање од права на жалбу не може да се опозове. 
	Одустанак од жалбе. Жалилац може да одустане од жалбе док не буде обавештен о решењу којим је одлучено о жалби. У том случају поступак по жалби обуставља се решењем које садржи и трошкове поступка по жалби. И одустанак од жалбе се не може опозвати. 
	Разлози због којих решење може да се побија су вишеструки, а то може бити:
          1) због тога што у њему није уопште или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт; 
          2) због тога што га је донео ненадлежни орган; 
          3) због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања; 
          4) због тога што је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак о чињеничном стању; 
          5) због повреде правила поступка; 
          6) због тога што су прекорачене границе овлашћења при одлучивању по слободној оцени или због тога што решење није донето сагласно циљу због кога је то овлашћење дато; 
          7) због тога што није правилно примењено овлашћење за одлучивање по слободној оцени; 
          8) због тога што није донето сагласно гарантном акту. 
	Садржина жалбе је прописана законом и у њој се мора навести решење које се побија и означити назив органа који га је донео, као и број и датум решења и потпис жалиоца. Жалба се не мора посебно образложити, већ је довољно да је жалилац у жалби изложи у ком је погледу незадовољан решењем. Исто тако, у жалби се могу износити нове чињенице и нови докази, али је жалилац дужан да образложи због чега их није изнео у првостепеном поступку. Сам поднесак не мора да се означи као жалба, али ће се сматрати жалбом ако из његове садржине произлази јасна намера странке да побија решење. 
	Предавање жалбе првостепеном органу. Жалба се по правилу предаје првостепеном органу, у довољном броју примерака за орган и противну странку. Ако је жалба предата другостепеном органу, он је одмах прослеђује првостепеном органу. Жалба која је у року предата другостепеном органу сматра се благовременом. 
	Предавање жалбе другостепеном органу. Жалба која је поднета зато што решење није издато у законом одређеном року предаје се другостепеном органу. Исто тако, кад првостепени орган не изда у законом одређеном року уверење или другу исправу о чињеницама о којима се води службена евиденција, кад првостепени орган у законом одређеном року не одлучи о захтеву за разгледање списа и у другим случајевима који су законом предвиђени, жалба се предаје другостепеном органу. 

30. ПОСТУПАЊЕ ПРВОСТЕПЕНОГ ОРГАНА ПО ЖАЛБИ.

	Одбацивање жалбе. Када добије жалбу, првостепени орган је прво дужан да утврди да ли је жалба дозвољена, благовремена и да ли је поднета од овлашћеног лица. У случају да жалба није благовремена, није дозвољена или да је поднело неовлашћено лице, првостепени орган одбацује жалбу, а на исти начин ће поступити ако жалба није уредна, а подносилац је не уреди у остављеном року. Међутим, ако жалба не садржи разлоге због којих се решење побија, то не може бити разлог за њено одбацивање.
	Против решења којим је жалба одбачена може да се изјави жалба у року од осам дана од обавештавања странке о решењу. Ова жалба се предаје другостепено