унутрашњих послова, или други орган који је овлашћен да пружи помоћ у извршењу, дужни су да органу, на његов захтев, пруже помоћ у спровођењу извршења. 
	Извршење може да се спроводи на више начина, а при избору начина извршења орган мора да се придржава начела сразмерности. Извршење се спроводи радним даном од 7,00 до 20,00 сати, осим у случају ако постоји опасност од одлагања и ако је орган који спроводи извршење издао писани налог, када се извршење може спровести и у дан када се не ради, као и после 20 сати. 
	Потврда извршности. Потврду извршности на решење, на предлог тражиоца извршења или по службеној дужности ставља на решење које се извршава првостепени орган, а ако није надлежан за спровођење извршења, решење одмах прослеђује органу који је надлежан за спровођење извршења. Орган који је надлежан за спровођење извршења издаје решење о извршењу по службеној дужности или на предлог тражиоца извршења, у року од осам дана од подношења предлога. Ово решење садржи утврђење о томе када је решење постало извршно, време, место и начин извршења и налог тражиоцу извршења да унапред положи одређену суму новца за покривање трошкова извршења. Решењем о извршењу може да се одреди и додатни рок за извршење обавезе или да се обавеза изврши одмах. О решењу о извршењу обавештава се извршеник и тражилац извршења ако је донето на његов предлог. Трошкове извршења сноси извршеник, о чему се по завршетку извршења доноси допунско решење. 
	Извршење преко другог лица. Извршење преко другог лица је могуће ако се извршеникова обавеза састоји од радње коју може предузети и друго лице, а извршеник радњу не предузме у целини или је предузме делимично. Ово извршење се предузима о трошку извршеника, па у том случају орган који спроводи извршење решењем може наложити извршенику да положи износ који је потребан за подмирење трошкова извршења, а да се обрачун накнадно сачини. 
	Извршење посредном и непосредном принудом. Извршење посредном принудом настаје када орган који спроводи извршење принуди извршеника да испуни обавезе изрицањем новчане казне. Ово извршење настаје у случају ако извршење преко другог лица није могуће или није погодно да се постигне сврха извршења. Новчана казна изриче се решењем. 
	Физичком лицу се новчана казна изриче у распону од половине просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу, до две просечне годишње зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходној години, према подацима органа надлежног за послове статистике, а правном лицу у распону од половине његових месечних прихода, до десет процената његових годишњих прихода које је остварио у Републици Србији у претходној години. Новчана казна може поново да се изрекне све док извршеник не испуни обавезе из решења. 
	Новчане казне које су изречене у управном извршењу извршавају органи надлежни за извршавање новчаних казни изречених за прекршаје. Новчана казна уплаћује се у корист буџета из којег се финансира орган који је изрекао новчану казну. 
	Извршење непосредном принудом подразумева извршење које се спроводи непосредном принудом ако сврха извршења обавезе не може да се постигне извршењем преко другог лица или изрицањем новчане казне. Непосредна принуда се примењује и ако извршење друкчије не може да се спроведе у потребном року, а природа обавезе то дозвољава и пропис не забрањује. 
	Усмено решење може да се изврши одмах, без доношења решења о извршењу.
	Жалба у извршном поступку. Против решења о извршењу у поступку управног извршења дозвољена је жалба, која нема суспензивни карактер, односно не одлаже извршење решења. Жалба је дозвољена и ако решење о извршењу није донето у року од осам дана од подношења предлога за његово доношење. 
	Међутим, жалба против овог решења може да се изјави само на време, место и начин извршења. Жалба против решења о извршењу предаје се другостепеном органу, у року од осам дана од обавештавања о решењу о извршењу.