управни акт, орган, односно заинтересовано лице може поднети тужбу, у року од 60 дана од дана достављања управног акта странци. 
	У случају ћутања управе, односно ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тог рока има право да поднесе тужбу због недоношења захтеваног акта. Исту ситуацију имамо и ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом, којим се уређује општи управни поступак, донео решење против којег није дозвољена жалба, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тог рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта. 
	Тужба се предаје надлежном суду непосредно или преко поште, при чему се предаја тужбе у облику електронског документа сматра непосредном предајом суду. Такође, тужба се може изјавити и на записник код суда. Као дан предаје тужбе узима се дан предаје пошти препорученом пошиљком, односно дан изјављивања тужбе на записник суду. 
	У случају када је тужба у законском року предата ненадлежном суду или другом органу, па стигне надлежном суду после истека рока за подношење тужбе, сматра се као да је благовремено поднета, под условом да се њено подношење другом суду или другом органу може приписати незнању или очигледној омашци подносиоца. 
	 За војна лица која се налазе у Војсци Србије, као и за цивилна лица запослена у Војсци Србије која су на служби у војним јединицама, односно војним установама у местима у којима не постоји редовна пошта, дан предаје тужбе војној јединици или војној установи сматра се као дан предаје суду. 
	Садржина тужбе. Тужба мора да садржи име и презиме, адресу и место становања, односно назив и седиште тужиоца, означење управног акта против кога је тужба поднета, разлоге због којих се тужба подноси, предлог у ком правцу и обиму се предлаже поништавање управног акта, као и потпис тужиоца. Она може садржавати и позивање на чињенице на којима тужилац заснива свој захтев из тужбе. 
	Уз тужбу се прилаже оригинал или копија акта против кога се тужба подноси, у случају ћутања управе - копија захтева, односно жалбе, копија захтева о накнадном тражењу странке да надлежни орган донесе решење у даљем року од седам дана и доказ о предаји ових поднесака надлежном органу, а ако се тужба подноси преко пуномоћника, уз тужбу се обавезно прилаже и оригинал пуномоћја. 
	Такође, уз тужбу се подноси и по један примерак тужбе и прилога уз тужбу, за тужени орган и за свако заинтересовано лице, ако таквих има. 
	Одложно дејство тужбе. Тужба, по правилу, не одлаже извршење управног акта против кога је поднета. Међутим, по захтеву тужиоца, суд може одложити извршење коначног управног акта којим је мериторно одлучено у управној ствари, и то до доношења судске одлуке, ако би извршење нанело тужиоцу штету која би се тешко могла надокнадити, а одлагање није противно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа или ненадокнадива штета противној странци, односно заинтересованом лицу. 
	Странка из управног поступка само изузетно може тражити од суда одлагање извршења управног акта и пре подношења тужбе: у случају хитности и када је изјављена жалба која по закону нема одложно дејство, а поступак по жалби није окончан. 
	По захтеву за одлагање извршења суд одлучује решењем, најкасније у року од пет дана од дана пријема тог захтева. 
	Разлози за покретање управног спора, односно за побијање управног акта тужбом у управном спору због незаконитости односе се на следеће: 
          1) ако у акту није уопште или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт; 
          2) ако је акт донео ненадлежни орган; 
          3) ако у поступку доношења акта није поступљено по правилима поступка; 
4) ако је чињенично стање непотпуно или нетачно утврђено или ако је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак у погледу чињеничног стања;