вређа право трећих лица. Такође, дугостепени орган може да измени побијано решење на штету жалиоца, али само из прописаних разлога за поништавање коначног решења или укидање решења. 
	Одбијање жалбе. Другостепени орган одбија жалбу ако нађе: 
          1) да је првостепени орган правилно спровео поступак и да је побијано решење законито и правилно; 
          2) да је у првостепеном поступку било недостатака који нису утицали на законитост и правилност побијаног решења; 
          3) да је побијано решење засновано на закону, али из других разлога, а не оних који су наведени у образложењу решења. 
          Ако одбије жалбу из неког од наведених разлога, другостепени орган може у образложењу свог решења да се позове на наводе из образложења првостепеног решења. 
	Поништавање побијаног решења и одлучивање о жалбеном захтеву или управној ствари. До поништења првостепеног решења може доћи због било које битне повреде правила поступка, повреде прописа о надлежности, грешке у примени материјалног прописа или због грешке у целисходности. 
	Пре свега, другостепени орган поништава побијано решење и прослеђује предмет надлежном органу ако нађе да је побијано решење донео стварно ненадлежан орган. 
	Он сам или преко првостепеног или замољеног органа допуњава поступак ако нађе да је чињенично стање погрешно или непотпуно утврђено или понавља цео поступак или његов део ако нађе да је учињена повреда правила поступка која је утицала на законитост и правилност побијаног решења. У том случају другостепени орган поништава побијано решење и сам одлучује о управној ствари ако нађе да се на основу чињеница утврђених у допуњеном поступку мора решити друкчије него што је решено првостепеним решењем. 
	Међитим, ако другостепени орган нађе да ће недостатке првостепеног поступка брже и економичније отклонити првостепени орган, он ће својим решењем поништити првостепено решење и вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак. У том случају, другостепени орган је дужан да својим решењем укаже првостепеном органу у ком погледу треба допунити поступак, а првостепени орган је дужан у свему да поступи по другостепеном решењу и да, без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од пријема предмета, донесе ново решење. Против новог решења странка има право на жалбу. 
	По поништавању побијаног решења другостепени орган ће проследити предмет на поновни поступак првостепеном органу, само ако је потребно да се у тој управној ствари донесе ново решење. 
	Другостепени орган поништава првостепено решење и сам одлучује о управној ствари и ако нађе да је у побијаном решењу погрешно примењено материјално право или докази погрешно оцењени или да је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак о чињеничном стању или да није правилно примењено овлашћење за одлучивање по слободној оцени. 
	Измена побијаног решења. Измена првостепеног решења подразумева овлашћење другостепеног органа да након разматрања његове законитости и правилности управну ствар реши другачије него што је то учинио првостепени орган.
	У том смислу, ако другостепени орган нађе да је побијано решење законито и правилно, али да се циљ због кога је оно донето може постићи и другим средствима повољнијим по странку, измениће првостепено решење у том смислу. 
	Жалба кад првостепени орган није издао решење у законом одређеном року. Ако првостепени орган није издао решење у законом одређеном року од 30, односно 60 дана, па странка, користећи се правом на жалбу као да је њен захтев одбијен, изјави жалбу, другостепени орган ће прво захтевати од првостепеног органа да саопшти зашто благовремено није издао решење. Ако другостепени орган нађе да првостепени орган није издао решење у законом одређеном року из оправданог разлога, продужиће рок за издавање решења за онолико колико је трајао оправдани разлог, а најдуже за 30 дана.