1. када у захтеву није реч о управној ствари; 
          2. орган није надлежан за одлучивање о управној ствари, а не може да одреди ко је надлежан; 
          3. подносилац захтева очигледно није ималац права или правног интереса о коме се одлучује у управном поступку; 
          4. захтев није поднет у року; 
          5. у истој управној ствари већ се води управни или судски поступак или је о њој већ правноснажно одлучено решењем којим је странци признато право или наложена нека обавеза; и 
          6. ако захтев не буде уређен у року који је одредио орган у смислу одредаба Закона о општем управном поступку о неуредном поднеску. 
	Ови разлози могу бити основ за одбацивање захтева странке у току целог поступка. Надлежни орган не може да задржава доношење решења којим се одбацује захтев странке, јер се тим решењем, у ствари, одлучује о меритуму странке (замењује решење о главној ствари) и омогућава незадовољној странци да покрене жалбени поступак.

26.1.4. Захтев да се призна својство странке.

	Ко може имати својство странке у управном поступку уређено је правилима закона који уређује општи управни поступак. Прецизније, странка у управном поступку може да буде:
          - физичко или правно лице чија је управна ствар предмет управног поступка и свако друго физичко или правно лице на чија права, обавезе или правне интересе може да утиче исход управног поступка;
          - орган, организација, насеље, група лица и други који нису правна лица, под условима под којима физичко или правно лице може да буде странка, или кад је то одређено законом.
	Такође, својство странке у управном поступку, ако исход управног поступка може да утиче на интересе које заступају, могу да имају заступници колективних интереса и заступници ширих интереса јавности, који су организовани сагласно прописима.
	И док се то својство признаје странци која је покренула поступак од тренутка пријема захтева (изузев у случају разлога за одбацивање захтева, јер подносилац захтева очигледно није ималац права или правног интереса о коме се одлучује у управном поступку), другом физичком или правном лицу на чија права, обавезе или правне интересе може да утиче исход управног поступка то својство може се признати до окончања другостепеног поступка, по претходно поднетом захтеву за признавање тог својства. О овом захтеву се одмах упознају остале странке, да би се изјасниле. 

26.1.5. Покретање поступка јавним саопштењем и спајање више управних ствари у један поступак.

	Орган може да покрене поступак јавним саопштењем према већем броју лица која му нису позната или не могу да се одреде, ако могу да имају својство странке у поступку и ако се ради о битно истом захтеву према свима њима. 
	Дакле, за покретање поступка јавним саопштењем потребно је да постоји објективни основ, тј. јавни интерес и да се ради о неодређеном броју лица која у тој управној ствари могу имати својство странке. Сврха оваквог начина покретања поступка је да се идентификују странке према којима постоји законом прописана обавеза, односно управно овлашћење органа да обезбеди утврђивање релевантних чињеница, односно извршење обавезе. Поступак је покренут када се јавно саопштење објави на веб-презентацији и огласној табли органа, а може се објавити и у службеном гласилу, дневним новинама или на други погодан начин. 
	Стварно надлежан орган води један управни поступак (у једном предмету) када је у питању више странака чија се права или обавезе заснивају на истом или слично